28 Jula, 2025

Radnici na daljinu u Evropi su korak bliže ostvarivanju svog prava na isključenje izvan radnog vremena nakon što je Evropska komisija prošle nedelje načinila novi korak ka donošenju zakona o ovom pitanju.
Komisija je objavila da započinje drugu fazu pregovora sa sindikatima i poslodavcima o „mogućoj inicijativi na nivou EU radi smanjenja rizika kulture konstantne dostupnosti i obezbeđenja fer i kvalitetnog rada na daljinu (telework).”
Evropska konfederacija sindikata (EKS) u startu je izrazila neslaganje sa stavom Evropske komisije da je potrebno uspostaviti pravo na isključenje van radnog vremena. Umesto toga, radi se o sprovođenju tog prava – što znači pravo da zaposleni koji rade na daljinu ne budu kontaktirani niti obavezni da rade van radnog vremena – kako je utvrđeno kolektivnim ugovorima i individualnim ugovorom o radu.
Nakon ispunjenog radnog vremena, radnici imaju pravo da ne rade i da ne budu kontaktirani od poslodavca ili kolega. Ako poslodavac želi da radnik bude dostupan, mora se zaključiti kolektivni ugovor o pripravnosti i obezbediti odgovarajuća nadoknada. EKS stoga poziva Komisiju da izmeni svoj rečnik u ovom pogledu i da se potencijalna akcija EU odnosi na sprovođenje prava na isključenje.
EKS smatra da pravo radnika na isključenje van radnog vremena treba biti definisano na način koji osigurava da radnici imaju pravo da isključe svoje digitalne uređaje i da nisu obavezni da učestvuju u poslovnim aktivnostima ili komunikacijama putem digitalnih sredstava, bilo direktno ili indirektno, van radnog vremena. Ukoliko dobiju komunikaciju, nisu dužni da je prihvate pre nego što radno vreme ponovo počne.
EKS ističe svoj stav da ovo podrazumeva da nema mesta za izuzetke, čak ni u izuzetnim i nepredviđenim okolnostima, osim ako to nije predviđeno kolektivnim ugovorom ili drugim nacionalnim praksama. Radnici ne smeju trpeti nikakve negativne posledice od poslodavca zbog toga što su bili „offline“.
Mere za primenu i sprovođenje prava na isključenje van radnog vremena treba da se primenjuju na sve radnike i sve oblike rada na daljinu, u skladu sa nacionalnim propisima i/ili praksama, bez obzira na njihov radni status, aktivnosti, da li rade na daljinu ili ne, i sektor (javni ili privatni) u kojem su zaposleni.
EKS ističe da ovaj proces mora brzo dovesti do direktive koja će osigurati da nove prakse rada ne štete radnicima. Ljudi koji redovno rade od kuće šest puta češće rade u svoje slobodno vreme, a poslodavci sve više koriste nadzorne AI alate koji zadiru u privatnost radnika i koji su verovatno nezakoniti.
„Nove radne prakse trebalo bi da ljudima pruže više fleksibilnosti i autonomije, kao i da otvore radne mogućnosti osobama sa invaliditetom, onima koji imaju obaveze brige o drugima ili koji žive u ruralnim područjima.
Međutim, mnogi radnici uviđaju da je rad na daljinu stvorio i kulturu konstantne dostupnosti, koja gazi postojeća prava radnika, dok sve veći broj njih ima svaki klik pod nadzorom nadređenih putem orvelovskog nadzornog softvera. Ovo potvrđuju i istraživanja i analize EU.
Potpuno je opravdano da Komisija osigura da zaštita radnika ide u korak sa promenama koje se dešavaju u svetu rada. To uključuje i zaštitu onih koji su možda prisiljeni da rade na daljinu protiv svoje volje.
Radnici već imaju pravo na isključenje van radnog vremena i hitno nam je potrebna direktiva koja će obezbediti da se to pravo sprovodi u praksi, zajedno sa zdravim i razumnim pravilima kojima se maksimizuju koristi rada na daljinu za sve,“ naglasio je Klaes Mikael Stal, zamenik Generalnog sektretara EKS.

15. jul 2025

Izvor: TANJUG

BEOGRAD – Minimalna cena rada u Srbiji od oktobra će biti veća za 9,4 odsto i iznosiće više od 500 evra dogovoreno je danas na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Srbije.

Predsedavajuća SES-a i ministarka rada Milica Đurđević Stamenkovski je novinarima rekla da je odluka o vanrednom povećanju doneta jednoglasno, da je rezultat socijalnog dijaloga u Srbiji i da je povećanje određeno na osnovu analize potreba radnika u Srbiji i analize potrošačke korpe.

“Kada zajedno diskutujemo u korist naših radnika i naših građana, možemo da donesemo najbolje odluke za njih, što smo danas i pokazali. Ovo je politika posvećena ljudima, socijalnoj pravdi i većoj ravnopravnosti”, istakla je ona.

4 Jula, 2025

Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva, dok se ne uvede kao obavezujuće, doslednu primenu vladine preporuke, donete još 2007. godine, kao i kasnije donete Smernice Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za rad na otvorenom pri visokim temperaturama.

U dopisu, upućenom Uniji poslodavaca Srbije, Ministarstvu za rad i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, Savez traži od poslodavaca da organizuju posao u skladu sa vremenskim prilikama i da poštuju sve potrebne mere, a od nadležnih, posebno od inspekcije za rad, da izlazi na teren i stalno kontroliše radove i primenu neophodnih mera na zaštiti radnika.

Mere, koje se, pre svega, odnose na organizacione, a zatim i tehničke i zdravstvene, podrazumevaju promenu režima rada, česte zamene zaposlenih, češće pauze, obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih pića, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da budu zaštićeni od sunca, informisanje zaposlenih o opasnostima po zdravlje usled izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti izazvanih visokim temperaturama i pružanje prve pomoći.

Sindikat poziva poslodavce da organizuju posao tako da se izbegava rad u najtoplijem delu dana (11-16 časova), da se organizuje rad po smenama, da se uvede dodatna radna snaga, preraspodeli obavljanje poslova (teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana), da se prave češće pauze, uz obezbeđivanje velikih količina vode, da se izvrši obuka zaposlenih za pružanje prvi pomoći, zaposlenima omogući da tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, da se obezbedi odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore, kao i da se izvrši aklimatizacija zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.

26 Juna, 2025

Zoran Mihajlović je novi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Njega su, nakon drugog kruga glasanja, obavljenog večeras u Beogradu, izabrali delegati Sedamnaestog kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Mihajlović, koji je do sada obavljao funkciju sekretara Veća SSSS, predvodiće najveću sindikalnu centralu u Srbiji u narednom petogodišnjem periodu.

Zahvalivši se na ukazanom poverenju, Mihajlović je obećao da će periodično, svakih mesec do dva, podnositi izveštaj šta je uradio u cilju „vrlo brzog podizanja organizacije na noge“.

On je prethodno, tokom predstavljanja svog programa delegatima Kongresa, pozvao “na budjenje”, s obzirom na to da su, kako je ocenio, Savezu potrebne hitne promene.

“Želim da sindikat vratimo pojedincu, da bude otvoren i živ, da ne ćuti i da se sklanja, da ne bude servis vlasti, već snaga svih nas pojedinačno. Bez poverenja nema akcije i nema sindikata. Možemo više ako se usudimo i preuzmemo odgovornost. Moramo ući u svako preduzeće i da ne izlazimo iz njega dok ne rešimo problem”.

“Sindikat mora biti tamo gde je nepravda. Minimalac nije naš cilj, već hoćemo platu od koje može da se dostojanstveno živi, a ne preživljava i zato vas pozivam da ustanemo za bolji sindikat i bolju Srbiju”, istakao je Mihajlović.

18 Juna, 2025

Na nedavno završenoj 113. Međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi, međunarodni sindikalni pokret ocenio je veoma značajnim postignute konsenzuse o dva nova međunarodna radna standarda, koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i platformske radnike.
Prvi put je usvojena međunarodna konvencija, sa pratećom preporukom, koja će štititi radnike od bioloških opasnosti u radnoj sredini. Konvencija o prevenciji i zaštiti od bioloških opasnosti u radnoj sredini, broj 192, i Preporuka o prevenciji i zaštiti od bioloških opasnosti u radnoj sredini, broj 209, postavljaju globalne standarde u očuvanju zdravlja radnika u svim sektorima.
Konvencija 192 poziva države članice Međunarodne organizacije rada (MOR) da pripreme nacionalne propise i usvoje mere o bezbednosti i zdravlju na radu, uključivanjem mera prevencije i zaštite od bioloških opasnosti i razvijanjem mehanizama za pripremu i odgovor na akcidente i nesreće. Od poslodavaca se zahteva da usvoje preventivne i zaštitne mere, u saradnji sa radnicima, a oni moraju biti informisani i obučeni u vezi sa opasnostima i rizicima.
Preporuka broj 209 predviđa detalje u sprovođenju, uključujući procenu rizika, sisteme ranog upozoravanja, pripremljenosti i mehanizme odgovora (npr. u slučaju izbijanja epidemija ili pandemija) i obuke. Razrađuje i definiciju bioloških opasnosti i rizika i nabraja specifične načine izlaganja i prenosa, poput vazdušnog puta, kontakta ili vektorskim prenosom.
Ova dva instrumenta zajedno nude snažan, prilagodljiv okvir za prevenciju bioloških rizika na svakom tipu radnih mesta.
Konvencije su međunarodno obavezujući ugovori koje ratifikuju države članice MOR, dok preporuke služe kao neobavezujuće smernice.
U oblasti platformskog rada, međunarodni radnički pokret u MOR, uz podršku većine vlada članica te organizacije, izborio se da naredna konferencija 2026. godine usvoji prvu globalnu obavezujuću konvenciju sa pratećom preporukom, kako bi se obezbedio dostojanstven rad za platformske radnike.
Generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata, Luk Triangl, izjavio je tim povodom da je „ovo prekretnica za milione platformskih radnika širom sveta koji dugo čekaju međunarodnu zaštitu“.
“Prvi put imamo jasno opredeljenje ka regulisanju digitalnih plaftormi za rad i za osiguranje da inovacije neće imati prioritet nad pravima radnika“, rekao je Triangl.
Platformska ekonomija danas upošljava više od 150 miliona radnika širom sveta (po podacima MOR), ali platformski radnici uglavnom rade bez ugovora o radu, socijalne zaštite i prava na organizovanje.
Uspehom se smatra da je Međunarodna konferencija rada odredila ključne elemente za novi međunarodni pravni instrument (u formi konvencije sa preporukom), definicije i obim konvencije i da će prepoznati prava radnika i sindikata na pristup informacijama o algoritamskom menadžmentu.
Na pregovorima Konferencije u 2026. godini potrebno je utanačiti i odredbe o klasifikaciji zaposlenja, socijalnoj zaštiti, kolektivnom pregovaranju, sprovođenju, i rešavanju sporova.
Mogućnost pristupa informacijama o algoritamskom upravljanju predstavlja veliki korak ka transparentnosti i odgovornosti u radu preko platformi. Bez toga, radnici su često nemoćni da ospore netransparentne odluke koje utiču na njihovu platu, radno vreme ili otkaz.
Pored ovih, još jedan značajan ishod ovogodišnje Međunarodne konferencije rada je i usvajanje Rezolucije o smanjenju neformalnosti i podršci tranziciji u formalizaciji rada.
Rezolucija poziva na hitno delovanje za unapređenje uslova rada, proširenje socijalne zaštite i stvaranje dostojanstvenih radnih mesta, posebno kod radnika najugroženijih neformalnim radom.
Ona zahteva od MOR da pripremi globalne smernice i podrži države da svoje nacionalne strategije sprovedu u delo.