30. 8. 2024. godine.
Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa, za period januar – decembar 2025. godine iznosiće 308 dinara (neto), po radnom času.Socijalni partneri su postigli dogovor o povećanju minimalne cene rada sa 271 na 308 dinara po satu, odnosno za 13,7 odsto.
Shodno tome, neto minimalna zarada za isplate u toku 2025. godine će iznositi:
za mesec sa 160 radnih sati: 49.280,00 dinara.
za mesec sa 168 radnih sati: 51.744,00 dinara.
za mesec sa 176 radnih sati: 54.208,00 dinara.
za mesec sa 184 radna sata: 56.672,00 dinara.
Prosečna minimalna zarada u 2025. godini iznosiće 53.592 dinara, i pokriće minimalnu potrošačku korpu za maj 2024. godine koja je iznosila 53.517,55 dinara. Međutim, u mesececima sa 160 i 168 radnih sati, minimalac je i dalje nspod minimalne potrošačke korpe.
Ako tome dodamo i rast potrošačkih cena od oko 5 posto godišnje, jasno je da ni u sledećoj godini neće doći do poboljšanja kupovne moći građana. Čak štaviše, cene prehrambenih namirnica, stanovanja, vode, el. energije, i dr. koji najviše pogađaju potrošačku korpu, rastu znatno brže od proseka. Tako je cena mesa i ostalih prehrambenih proizvoda za godinu dana (januar-jul 2024. u poređenju sa istim periodom 2023. godine) porasla za oko 7 odsto, mineralna voda i sokovi za 8 odsto, stanovanje, el. energija, gas i sl. za 7 odsto, odeća i obuća 5,9 odsto, dok su cene zdravstvenih usluga pretrpele najveće povećanje od čak 15,9 odsto.
Prema tome, minimalna zarada i sledeće godine će biti u znatnom raskoraku sa minimlanom potrošačkom korpom jer ne obuhvata budući rast potrošačkih cena.
Ako tome dodamo i činjenicu da minimalna potrošačka korpa znatno potcenjuje realne troškove života tročlanog domaćinstva jer ne meri minimum zadovoljenja osnovnih potreba već potrošnju 30% najsiromašnijih domaćinstava u našem društvu, jasno je da će Srbija i dalje ostati zemlja jeftine radne snage, zemlja u kojoj veliki se broj radnika i njihovih porodica održava na granici siromaštva.
Da bi se ovo stanje promenilo, potrebne su nam plate od kojih nećemo samo preživljavati, već od kojih ćemo dostojanstveno živeti od svog rada.