У „Службеном гласнику РС“ бр. 13 од 14.02.2025. године објављен је Посебан колективни уговор о изменама и допунама и продужења рока важења ПосебногКолективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који ступа на снагу дана 22.02.2025.године.
Кликни на линк: ПКУ за основне и средње школе
Кликни на линк: Измене и допуне
Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, daje bezrezervnu podršku koleginicama koje vode sindikat obrazovanja Srbije, Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije i Samostalni sindikat kulture Srbje u njihovoj sindikalnoj borbi za bolјi status zaposlenih u njihovim branšama.
U ovim turbulentnim vremenima kada mnogi „ lovci u mutnom“ pokušavaju da ostvare svoje nikada dosanjane snove da budu samoproklamovane vođe a da u tome nemaju nikakvo uporište (ni u članstvu a ni u organizovanosti), teško je baviti se sindikalnim radom.
Ipak, činjenica je da je njihovo sindikalno delovanje vidlјivo. Samo solidarno jedinstvo i istrajno uspećemo da postignemo cilј. Bolјu Srbiju, sa zadovolјnim radnicima.
Savez samostalnih sindikata Srbije
14.02.25.
На Изборној Скупштини СССС за општину Стара Пазова у присуству председника СССВ Горана Милића и секретара Томислава Стајића, одржаној 14.02.25., једногласно је изабран нови председник овог Већа, Владимир Ковачевић (рођен 1984. ) запослен у ЈКП ЧИСТОЋА на радном месту ССС у наплати – VI 2 ОАС, а за секретара је изабран Синиша Симендић, запослен у ОШ Симеон Араницки, професор Географије и председник Општинског одбора образовања и културе.
За место председника СССВ, у наредном мандатном периоду 2025-2029, предложен је Горан Милић, садашњи председник.
Radnici su uglavnom izostavljeni iz Programa rada za 2025. godinu, koji je danas objavila Evropska komisija, a koji je previše usko fokusiran na pretpostavku da će ‘pojednostavljenje’ samo po sebi poboljšati konkurentnost, umesto da se sprovedu neophodne investicije.
Pozdravljamo to što Program rada uključuje obavezu da se „obezbede kvalitetni poslovi sa dostojanstvenim radnim uslovima, visokim standardima za zdravlje i bezbednost i kolektivno pregovaranje“ kroz paket o kvalitetnim poslovima. Međutim, ovaj paket je trenutno „nezakonodavan“. Evropska konfederacija sindikata (EKS) zahteva da se što hitnije predloži Direktiva o pravednoj tranziciji kako bi se promenama upravljalo kroz socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje i kako bi se sprečili gubici radnih mesta.
Prvi put od 2019. godine, u poslednjim mesecima Junkerove Komisije, program rada ne sadrži nijedno novo socijalno zakonodavstvo. Nasuprot tome, Komisija je predložila osam zakonodavnih inicijativa o „pojednostavljenju“ za narednu godinu.
Paket o kvalitetnim poslovima je neophodan i mora da uključi regulaciju i ograničenja dužine podugovaračkih lanaca, pojednostavljena pravila o javnim nabavkama koja daju prednost kompanijama sa kolektivnim ugovorima, umesto da podstiču trku ka dnu, kao i direktive za sprečavanje stresa na radu, osiguranje prava na isključenje i regulaciju veštačke inteligencije u svetu rada.
„Sindikalne organizacije u potpunosti podržavaju potrebu da evropske kompanije i ekonomija postanu konkurentnije, kako bi se stvorilo više kvalitetnih radnih mesta, poboljšali radni uslovi i povećale plate. Evropski socijalni model, visoki nivo kolektivnog pregovaranja i visoki standardi doprinose konkurentskoj prednosti Evrope. Bilo bi pogrešno odbaciti sve to pod izgovorom pojednostavljenja.
Ovaj program rada sadrži planove za mere o pristupačnoj energiji koje bi zaista mogle pomoći kompanijama koje se suočavaju sa visokim troškovima. Međutim, ne verujemo da će niz mera ‘pojednostavljenja’ iz ovog programa zaista pomoći kompanijama koje se bore sa visokim cenama energije i pretnjom uvođenja tarifa, posebno u kontekstu mera štednje koje sprovode države članice. Pogrešno je oslanjati se isključivo na pojednostavljenje.
EKS je takođe zabrinuta što ovaj program rada trenutno ne uključuje zakonodavne mere potrebne za rešavanje velikih izazova povezanih sa dekarbonizacijom ili tekućom digitalnom transformacijom rada.
Komisija želi da poboljša veštine radnika, ali ono što smo naučili iz 2023. godine, koja je bila Evropska godina veština, jeste da bez prava na plaćeno odsustvo za obuku, velika većina radnika ne može da iskoristi pružene prilike. Zato je potrebna Direktiva o pravednoj tranziciji koja radnicima garantuje pravo na plaćenu obuku tokom radnog vremena.
U trenutku kada je u našim industrijama najavljeno 100.000 otpuštanja i kada se ljudi još uvek bore sa troškovima života, radnici jednostavno neće razumeti zašto ovaj plan ne uključuje nijedno zakonodavno rešenje za zaštitu njihovih radnih mesta, poboljšanje radnih uslova ili povećanje plata“ – izjavila je Generalna sekretarka EKS, Ester Linč, komentarišući danas objavljeni Program rada Evropske komisije.
*(EKS Saopštenje za medije)*
28.01.2025.
Prosečna zarada u Srbiji za novembar 2024. godine iznosila je 138.911 dinara (bruto), a nakon odbitka poreza i doprinosa, prosečna neto zarada bila je 100.738 dinara. Medijalna zarada, koja pokazuje da 50% zaposlenih zarađuje manje od 77.830 dinara, ukazuje na značajan broj radnika sa zaradama daleko ispod proseka. Ovaj podatak jasno ukazuje da je veliki broj zaposlenih daleko od “dobrog” standarda, uprkos nominalnom rastu zarada.
Rast bruto zarada u periodu od januara do novembra 2024. godine iznosio je 14,2% u odnosu na isti period 2023. godine, dok je realni rast zarada bio 9,1%. Iako ovo može delovati kao pozitivan signal, u stvarnosti, rast zarada nije dovoljno velik da nadoknadi povećanje životnih troškova. Inflacija, naročito u segmentima hrane, energije i drugih osnovnih životnih potreba, znatno je smanjila realnu kupovnu moć građana.
Potrošačka korpa, koja predstavlja zbir osnovnih životnih namirnica i usluga, značajno je poskupela tokom poslednjih nekoliko godina. Prosečna potrošačka korpa za avgust 2024. godine iznosila je 104.330,88 dinara, što je za 609 dinara više nego prethodni mesec i za 4,17% više u odnosu na isti period prošle godine. Minimalna potrošačka korpa za avgust 2024. godine iznosila je 53.967,93 dinara, što je već premašilo minimalnu zaradu za 2025. godinu, koja iznosi 53.529 dinara (godišnji prosek).
Cena hrane i energenata porasla je za desetine procenata, dok su plate rasle uglavnom na nivou inflacije ili nešto iznad nje. Za radnike čija zarada ne prelazi medijalnu, ovaj rast cena znači da njihova kupovna moć nije doživela značajno poboljšanje. Iako su zarade nominalno porasle, one su zapravo izgubile na stvarnoj vrednosti jer su troškovi života porasli brže.
Medijalna zarada od 77.830 dinara pokazuje ozbiljan problem u raspodeli zarada i povećanoj nejednakosti. Oko 50% zaposlenih zarađuje manje od ove sume, što znači da ogromna većina radnika ne može da zadovolji osnovne životne potrebe bez značajnih odricanja. Kada se ovi podaci uporede sa rastom cena osnovnih životnih namirnica, jasno je da je stvarna potrošačka moć velikog broja radnika značajno opala, uprkos nominalnom rastu zarada.
Iako nije evidentirana velika razlika između zarada u javnom i privatnom sektoru, uočavamo veliki disbalans između zarada zaposlenih u pravnim licima (107.805 din. neto) i zarada preduzetnika i zaposlenih kod njih (50.192 din. neto). Zarade preduzetnika i radnika van radnog odnosa značajno su niže (oko 60.000 dinara neto), što dodatno ukazuje na razlike u ekonomskom statusu među različitim kategorijama zaposlenih. Ovi radnici često nemaju adekvatnu zaštitu i beneficije, a njihove zarade su podložne tržišnim uslovima, što ih čini ranjivijima na ekonomske šokove.
Podaci o minimalnoj zaradi, kao i činjenica da značajan broj radnika zarađuje manje od prosečne zarade, ukazuju na ozbiljan problem u raspodeli ekonomske moći. Minimalna zarada, koja bi trebala da obezbedi osnovni životni standard, često nije dovoljna da pokrije ni osnovne životne troškove, naročito u svetlu rastućih cena osnovnih životnih namirnica. Na kraju, iako je došlo do nominalnog povećanja zarada, stvarna kupovna moć radnika nije se značajno poboljšala. U svetlu rastućih cena, naročito hrane, energenata i drugih osnovnih potreba, radnici se i dalje suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim izazovima. Rast zarada nije u skladu sa realnim potrebama za životom, a ogromne razlike u prihodima među različitim sektorima i kategorijama zaposlenih samo produbljuju socijalne nejednakosti
4 Februara, 2025
Samostalni sindikat kulture Srbije zahteva povećanje zarada, nastavak pregovora oko aneksa Posebnog kolektivnog ugovora i njegovo potpisivanje, kao i usaglašavanje Uredbe o koeficijentima sa Katalogom radnih mesta.
U dopisu, upućenom juče premijeru u ostavci i ministrima kulture i finansija, taj sindikat traži da pregovori počnu što pre, a najkasnije do 9. februara 2025. godine.
U obrazloženju zahteva da se osnovica zaposlenima u kulturi poveća za 13 odsto, taj sindikat podseća da su 2014. godine zarade smanjene u celom javnom sektoru, pa i kulturi, ali je jedino ona naredne godine bila izuzeta od povećanja.
Taj trend se nastavio sve do januara 2017. godine pri isplati plata za decembar 2016. godine, „ali ne 10 odsto od 2015. godine, nego regularno povećanje za 2017. godinu, koje su dobili i svi ostali“.
„Još jednom ističemo da smo do 2014. godine imali istu cenu rada kao i obrazovanje, a sa poslednjim povećanjem zarada i koeficijenata od osam odsto, zaposleni u kulturi već imaju zaostatak od 22 odsto (mart 2025), a od oktobra 30 odsto“.
Tako će bibliotekar u prosveti imati 100.888,45 dinara (mart 2025) i 106.142,42 dinara (oktobar 2025), dok će bibliotekar u bibliotekama, odnosno njegovoj osnovnoj delatnosti, imati 85.580,36 dinara, navodi se u dopisu.
30.12.2024.
Danas, 30. decembra 2024. godine, u maloj sali Radničkog doma „Svetozar Marković“, održana je konferencija za medije Saveza samostalnog sindikata Vojvodine. Predsednik sindikata, Goran Milić, govorio je o ključnim temama koje se tiču trenutne socijalno-materijalne situacije, kao i o budućim projektima i planovima sindikata.
Ovaj tradicionalni novogodišnji prijem za novinare i predstavnike medija koji prate rad Samostalnog sindikata, bio je prilika za sumiranje sindikalnih aktivnosti u 2024. godini, kao i za izražavanje zahvalnosti za dobru i korektnu saradnju sa novinarima.
Tom prilikom, predsednik Milić osvrnuo se na ključne događaje u svetu rada koji su obeležili ovu godinu. Posebnu pažnju posvetio je socijalno-ekonomskom položaju zaposlenih, stanju radničkih prava i socijalnom dijalogu u kontekstu trenutnog privrednog i političkog ambijenta u Srbiji. Istaknuta je zabrinjavajuća činjenica o restriktivnom radnom zakonodavstvu koje sužava prostor za sindikalnu borbu, kao i opstrukcija socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja. Predsednik Milić je podvukao važnost daljeg iznalaženja načina za širu zaštitu sindikalnih prava zaposlenih.
Pored razmatranja aktuelnih problema, kao što su minimalna zarada, radna prava i socijalne garancije, Milić je istakao i konkretne projekte koje je sindikat realizovao u saradnji sa Olof Palme Centrom. Ovi projekti su se fokusirali na unapređenje socijalne zaštite, poboljšanje radnih uslova i jačanje solidarnosti među radnicima.
Predsednik sindikata najavio je i nove aktivnosti i inicijative koje će biti realizovane u narednoj godini, sa ciljem daljeg unapređenja prava radnika i socijalne pravde, kako u Srbiji, tako i u širem regionalnom kontekstu.
Pored predsednika Milića, u konferenciji za novinare učestvovali su i sekretar Veća SSSV, Tomislav Stajić, kao i predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Vojvodine, Ljubenko Zvizdić.
U prijatnoj i neformalnoj atmosferi, uz prazničnu trpezu i osveženje, prisutni funkcioneri razgovarali su sa novinarima i o drugim aktuelnim temama. Novinarima su uručeni i simbolični pokloni kao znak zahvalnosti za njihov doprinos i kvalitetnu saradnju tokom proteklih godina, čime je istaknuta važnost njihove uloge u informisanju i oblikovanju javnom mnjenja.
Sve teme koje su razmatrane tokom ovog skupa otvaraju prostor za buduće susrete i dalju medijsku pažnju, kao i za širenje informacija o aktuelnim događajima i aktivnostima Saveza samostalnih sindikata u borbi za zaštitu radničkih prava i poboljšanje položaja zaposlenih. Na kraju, predsednik Milić je svim prisutnima poželeo srećnu, zdravu i uspešnu Novu 2025. godinu, uz želje za nastavak konstruktivnog rada i saradnje.
RTV ; NovosadskiReporter ; Kanal9 ; NasloviNet ; Xrtv
30.01.2025
Потписан Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика
Министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић потписала је данас са представницима репрезентативних просветних синдиката Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који ће важити до марта 2028. године.
„Овим је последњи захтев репрезентативних синдиката који се односи на унапређивање материјалног положаја запослених у просвети, а који је садржан и протоколу из октобра 2023. године, испуњен, “ изјавила је Ђукић Дејановић након потписивања.
Она је истакла да је протоколом регулисан механизам за усклађивање почетних плата наставника у школама са растом просечне зараде у Републици Србији, али и друга питања од значаја за бољи положај просветних радника.
Министарка је истакла да се дијалог са синдикатима не завршава потписивањем Посебног колективног уговора и да се настављају разговори о изменама и допунама закона из области основног и средњег образовања.
Потписивање Посебног колективног уговора био је један од захтева репрезентативних синдиката током преговора са Владом.
Срђан Словић испред Уједињених гранских синдиката просветних радника „Независност“ рекао је су просветни синдикати првог колективног уговора 2005. године стално ишли корак по корак напред. Истакао је да Колективни уговор који је данас потписан садржи одредбе да почетна плата у просвети буде једнака просечној републичкој плати, што је био главни захтев репрезентативних синдиката.
„Све што смо мислили да није добро у претходном уговору, сада смо изменили“, навео је Словић.
Председник Уније синдиката просветних радника Србије Добривоје Марјановић подсетио је да су репрезентативни синдикат 14. јануара ставили мораторијум на штрајк, јер су увидели да Влада жели да ради на побољшању услова просветара.
„Ми тада ништа нисмо потписали, ово је први документ од тада који потписујемо“, навео је Марјановић. Он је оценио да је ово најбољи Посебни колективни уговор који је до сада потписан.Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић рекла је да су просветни радници овим Колективним уговором добили многе бенефите, поред већ постојећих у досадашњем Колективном уговору.
Кликни на линк: ПКУ
Кликни на линк: Измене и допуне ПКУ-а
31 Januara, 2025
Nastavlja se sa sindikalnim izborima širom Srbije.
Veće SSS opštine Apatin odlučilo je da dosadašnji predsednik Vladimir Borković bude na čelu tog veća i u narednom mandatu. On je izabran na Izbornoj skupštini, održanoj 23. januara 2025. godine, u Apatinu.
Na Izbornoj skupštini SSS grada Loznice, održanoj 15. januara 2025. godine, u Loznici, izabran je Predrag Novaković za predsednika tog veća.
Za predsednika Veća SSSS za opštinu Aleksandrovac izabran je Miloje Sebić. Tako je odlučeno na Izbornom sastanku, održanom 28. januara 2025. godine, u Aleksandrovcu.
Jasmina Obradović izabrana je za predsednicu bečejskog veća. Tako je odlučeno na Izbornoj skupštini, održanoj 29. januara 2025. godine, u tom gradu.
Драге колегинице и колеге, чланови синдиката,Са поносом и радошћу упућујемо вам најискреније честитке поводом школске славе – Светог Саве, великог просветитеља и оснивача српске школе и културе. Свети Сава је симбол знања, мудрости, јединства и напретка, вредности које свакодневно преносимо нашим ученицима и негујемо у својој професији.Ова свечаност је прилика да се подсетимо важности нашег позива и улоге коју имамо у обликовању будућих генерација. Упркос свим изазовима, наш труд, посвећеност и љубав према образовању остају темељ развоја нашег друштва.Нека нас дух Светог Саве инспирише да истрајемо у борби за боље услове рада, за достојанство наше професије и за унапређење образовног система. Будимо уједињени у заједничком циљу – јачању вредности образовања, науке и културе, на понос свих нас и будућих генерација.Желимо вам да овај дан проведете у духу помирења, заједништва, радости и поноса на племенит посао који обављате.Светосавски поздрав уз захвалност за ваш предан рад,С поштовањем,Раде Ерцег, председник СОНКа Војводине
