29.12.2021.
Klikni na link:
mbanja
ORBOVIĆ DOBITNIK PLAKETE ZA DOPRINOS RAZVOJU MIRNOG REŠAVANJA RADNIH SPOROVA
24. decembar 2021.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović dobitnik je plakete za doprinos razvoja pravnog instituta mirnog rešavanja radnih sporova.
Orboviću je ovo priznanje uručio direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović.
Ocenivši da je pravni institut mirnog rešavanja radnih sporova u stalnom razvoju u našoj zemlji, Lazović je istakao da u tome veliku podršku imaju u socijalnim partnerima.
Plakete su uručene na svečanosti, nakon završne obuke za miritelje i arbitre u 2021. godini, koji su dobili sertifikate Trening centra Međunarodne organizacije rada.
SSSS O NACRTU ZAKONA O RADNOJ PRAKSI: DONOSE ZAKON KOJI ĆE POSPEŠITI RAD NA CRNO
23. decembar2021
Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnoj praksi je završena, a da nikakve suštinske izmene ovog akta, koji stručnjaci smatraju vrlo spornim, nisu na vidiku.Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i član radne grupe za ovaj zakon, upozorava da Nacrt zakona o radnoj praksi otvara još jedna vrata za špekulaciju od strane poslodavaca.“Iz radne grupe smo imali dosta primedbi na način na koji se došlo do toga da se radna praksa uvede kao neki novi vid rada. Po našem mišljenju, to će još dodatno pospešiti zloupotrebe koje sprovode poslodavci, odnosno rad na crno. S druge strane, čini se da u bližoj budućnosti više nećemo imati rad na neodređeno vreme, a čak mislim da se gubi i ovaj na određeno vreme. Sada ćemo imati sezonski rad, pa malo radne prakse, pa privremene i povremene poslove. Sve to je, kao i ovaj zakon o radnim praksama, obavljanje poslova mimo radnog odnosa i ne postoji čvrst ugovor, što poslodavcu daje prostor da zloupotrebljava i isplatu i uplatu doprinosa”, kaže Mihajlović.Kako dodaje, dosta primedbi usledilo je i od Unije poslodavaca, čak i od Nacionalne službe za zapošljavanje i PIO fonda na to kako i na koji način će se vršiti uplate i nadzor.“Nacionalna služba za zapošljavanje ima program ‘Moja prva plata’ i akcije i aktivnosti vezane za njega koje, kako misle, idu u pravom smeru. Ubacivanjem ovog zakona sve se izmešalo i više se ne zna ni šta je radna praksa, ni šta je praktični deo onoga što se obavlja kod poslodavca ili u školi, te do koliko godina ljudi mogu da se angažuju po tom kriterijumu. Apsolutno je nedefinisano i u praksi će dovesti do velikih problema”.Još jedan u nizu problema praktikovanja ovog zakona leži i u tome što se, prema rečima našeg sagovornika, struka najmanje pitala pri njegovom donošenju.“Nažalost, mi na radnoj grupi rad nismo ni završili i odjednom se pojavio Nacrt zakona u javnoj raspravi. Nije bio čak ni na Socioekonomskom savetu. Apsolutno pokušavaju da nešto donesu na prečac. Mi smo izričito protiv načina na koji se on donosi, i smatram da ima mnogo manjkavosti. Kada govore o njemu, stiče se utisak da uopšte ne znaju šta su hteli ovim zakonom da postignu”, nabraja zamerke Mihajlović.On dodaje i da je javna rasprava „čista farsa“ te da se ništa što se tokom nje dogodi ne uvrsti u zakon, već da se on donosi po diktatu koji stiže sa neke druge strane koja u državi kroji zakone, a ne naša vlada, ministarstva ni stručni ljudi koji rade u ministarstvima.Mihajlović napominje i da ovo nije srećno rešenje posebno jer mladi i stručni ljudi odlaze u inostranstvo nezadovoljni platom, a ako se još vežu time da ne mogu dobiti posao već ići kod poslodavca na stručnu praksu, dobijaju još jedan razlog za odlazak iz zemlje.“Dve dve trećine minimalca ne znam koliko znače mladima koji treba da traže posao i stvaraju porodicu. Ovim zakonom ništa novo nije doneseno osim mogućnosti da poslodavac ima veći izbor pri odluci koga će da primi na rad”.Zakon je kao ideja sasvim u redu za premošćavanje problema takozvanog začaranog kruga u zapošljavanju gde poslodavci traže mlade ljude, ali one koji imaju radno iskustvo – a mladi ljudi uglavnom nemaju radno iskustvo. Ovim zakonom se pokušava izaći u susret i jednima i drugima u smislu da se ne zasniva ugovor o radu već ugovorni odnos sticanja praktičnih znanja i veština, kaže za Danas Milan Predojević, advokat Infostuda.Predojević ovaj ugovor razume kao neku vrstu tranzicije između školovanja i rada u praksi, čija se dobra strana ogleda u isplati obavezne naknade za stručno osposobljavanje, koju poslodavci do sada nisu imali.– Svrha je da neko ko nema iskustva u domenu u kome zasniva ugovor stekne iskustvo, te da poslodavac na osnovu toga proceni da li je dobra ideja sa tim licem zasnovati radni odnos. Ono što se nadam jeste da neće biti zloupotreba u smislu da se mimo zakonske svrhe takvi ugovori potpisuju, s obzirom da smo vrlo kreativni u kršenju propisa.Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona o radnoj praksi, razlozi njegovog donošenja su nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada kada su mladi u pitanju. Naime, lica od 15 do 24 godine beleže višu stopu nezaposlenosti nego zaposlenosti, te je prethodne godine stopa nezaposlenih mladih iznosila 26,6 odsto a stopa zaposlenosti 20,8 odsto. Smatraju da je kroz sticanje specifičnih znanja, veština i praktičnog iskustva moguće unaprediti mogućnost zapošljavanja na tržištu rada i prekidanje začaranog kruga neiskustva kod mladih, što je neretko uslov za zasnivanje radnog odnosa. Pored toga, benefite za poslodavce vide u mogućnosti da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse.
Klikni na link:
Okrugli sto SEKCIJE ŽENA SSS Opštine Stara Pazova
ZAUSTAVLJANJE NASILJA NAD ŽENAMA TREBA DA BUDE PRIORITET LIDERA EU
25. novembar 2021.
Institucije Evropske unije i dalje odlažu primenu neophodnih mera za suzbijanje rodno zasnovanog nasilјa uprkos sve većem porastu broja slučajeva.
Zato su sindikati na današnji dan, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilјa nad ženama, pozvali lidere EU da zaustavlјanje nasilјa nad ženama postave kao svoj prioritet.
To uklјučuje osnaživanje radnica kroz sindikate i kolektivno pregovaranje, da radna mesta u fizičkom i digitalnom prostoru učine slobodnim zonama od nasilјa i uznemiravanja.
Sindikati upozoravaju da je hitno potrebna jača zaštita za žene nakon kovid krize, tokom koje se značajno povećao broj prijavlјenih incidenata nasilјa nad ženama, radnicama na prvoj liniji, kao i nasilјa u porodici i uznemiravanja na mreži, olakšanog nametnutim softverom za nadzor koji koriste kompanije.
Nekoliko važnih inicijativa, koje su trebalo da budu donate, blokirane su na evropskom nivou.
Evropska komisija je 8. decembra trebalo da predstavi predloge mera za „sprečavanje i borbu protiv specifičnih oblika rodno zasnovanog nasilјa“, ali su oni, iako je prošlo šest meseci od kada su konsultacije Komisije o ovom pitanju zatvorene, izbačeni sa dnevnog reda Komisije prošle nedelјe.
Pristupanje EU Istanbulskoj konvenciji o nasilјu nad ženama počelo je 2015. godine, ali je i dalјe blokirano u Evropskom savetu, uprkos odluci Evropskog suda pravde u oktobru da se od EU ne traži da čeka završetak ratifikacije od strane svih država članica.
Savet EU odlaže ratifikovanje Konvencije MOR-a 190 o eliminisanju nasilјa i uznemiravanja na radu od strane zemalјa članica, najavljujući da će izdati pravni savet o ratifikaciji, koji Evropska konfederacija sindikata (EKS) smatra nepotrebnim, dok se na pravno mišlјenje čeka godinama.
Zato EKS poziva sve države članice da slede primere Grčke i Italije i da hitno ratifikuju Konvenciju MOR.
Evropska komisija bi danas trebalo da odredi novi datum za objavlјivanje svog dokumenta o borbi protiv rodno zasnovanog nasilјa. Takođe, da osigura da njihov predlog odražava važnu ulogu sindikata i kolektivnog pregovaranja u iskorenjivanju nasilјa nad radnicama.
EKS je zabrinuta što to nije pomenuto u konsultacijama Komisije po ovom pitanju.
„Dok se žene suočavaju sa sve češćim nasilјem i uznemiravanjem, Evropa se bavi nepotrebnim političkim i pravnim prepirkama pre nego što preduzima akcije koje su potrebne da se radna mesta oslobode od nasilјa i uznemiravanja. Danas će biti upućene brojne dobronamerne poruke od strane lidera EU, ali će im se suditi na osnovu njihovih dela, a ne reči”, izjavila je Ester Linč, zamenica generalnog sekretara EKS-a.
“Žene koje su na poslu najizloženije Kovidu, posebno negovatelјice, radnice u transportu, prodavačice i čistačice, suočile su se sa povećanim zlostavlјanjem tokom pandemije, dok su se one koje rade od kuće suočile sa novim oblicima sajber uznemiravanja. Sada im je potrebna jača i bolјa zaštita”, ukazala je Linč.
У НАРОДНУ СКУПШТИНУ стигли Закони о изменама и допунама просветних Закона без Јавне расправе
Учитељица, технолошки вишак, може у припремни предшколски програм ………
Klikni na link:
Ništa od platnih razreda do 2025.g.
Klikni na link: Predlog Zakona
PREGOVORIMA I UVAŽAVANJEM SINDIKATA DO VEĆEG STANDARDA GRAĐANA
23. novembar 2021.
Država mora da obezbedi dosledno poštovanje prava na sindikalno organizovanje i dostojanstven rad, kao i da prilikom planiranja budžeta u većoj meri uvaži stavove sindikata u vezi rasta minimalne zarade i povećanja zarada, posebno u javnom sektoru.
Predstavnici radnika su realni u svojim zahtevima i svesni mogućnosti države u datom trenutku, ali socijalni dijalog uvek mora postojati kako bi došli do rešenja problema i podizanja standarda građana koji je uslov dostojanstvenog života i opstanka.
To je epilog sastanka članova Predsedništva i predsednika granskih sindikata i teritorije u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji su juče u prostorijama Saveza održali sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i ministrima finansija i rada, Sinišom Malim i Darijom Kisić Tepavčević.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović istakao je da su sindikati spremni da nastave razgovore sa Vladom Srbije i da je za njih najvažnije pitanje rasta plata i minimalne zarade.
„Na pregovorima oko povećanja ‘minimalca’ smo učestvovali, ali nismo pregovarali, što je neprihvatljivo i takav metod ubuduće ne sme da se dešava. Bitno je da se u narednom periodu sa sindikatima, pogotovo u javnom sektoru, pregovara i razgovara kolike će biti plate za naredni period, naravno u skladu sa mogućnostima koje kao država imamo u ovom momentu,“ rekao je Orbović.
Sindikat, prema njegovim rečima, u pregovorima uvek kreće od realnog sektora, “u kojem sve počinje, u kojem se stvara društvena vrednost i puni budžet i pravi osnova za povećanje zarada u javnom sektoru”.
„Međutim, radnici u tom sektoru su u drugom planu, imaju niske zarade, poslodavci ih šikaniraju, zabranjuju sindikalno organizovanje i bilo kakvo okupljanje i štrajkove, uprkos činjenici da im to omogućuju Ustav i zakoni“.
Tako je, prema rečima Orbovića, na desetine ljudi izbačeno iz „Jure“ jer su želeli da se sindikalno organizuju, a takav model se preslikava i u desetine drugih firmi.
Eskaliralo je poslednjim slučajem u kineskoj fabrici guma “Linglong”, koji je, prema njegovoj oceni, doveo do velike bruke za Srbiju, a u čemu su najveću ulogu imale agencije koje su organizovale dolazak vijetnamskih radnika u Srbiju.
Predsednik Orbović je upozorio da se uvozi inostrana jeftina radna snaga jer naši radnici sve više odlaze u potrazi za boljim uslovima života, da smo puno dali investitorima, dok su plate ostale na nivou koji ne omogućava dostojanstven život.
Predstavnici granskih i sindikata na teritoriji su ukazali na nedostatak socijalnog dijaloga, na niske zarade u javnom i realnom sektoru, na problem neisplaćivanja regresa i toplog obroka i naknada predviđenih kolektivnim ugovorima.
Oni su upozorili da se u pojedinim preduzećima ne isplaćuju zarade, da je država nemoćna da kazni neodgovorne poslodavce, da se neoveravaju zdravstvene knjižice i nepovezuje radni staž.
Ukazali su na neophodnost potpisivanja granskih kolektivnih ugovora i dobijanja njihovog proširenog dejstva, i upozorili da pojedini članovi Zakona o radu, kao i „rupe“ u zakonima omogućavaju poslodavcima da šikaniraju sindikalne predstavnike.
Takođe su zatražili sprečavanje angažovanja radnika preko agencija u komunalnom sektoru, kao i uticaj stranih međunarodnih organizacija na donošenje zakona.
Vlada Srbije, prema oceni predsednice Ane Brnabić, ide u dobrom smeru u oblasti radno-pravnih odnosa, ali još postoji mnogo problema koje treba rešiti.
„Ohrabruje to što imamo kontinuiran rast plata i što je predlogom budžeta za 2022. godinu, koji ću sutra predstaviti u Narodnoj skupštini, predložen rast minimalne cene rada od 9,4 odsto ove godine, čime minimalac prelazi 35.000 dinara,“ rekla je Brnabić.
Ona je dodala da će rast minimalne cene rada biti mnogo veći nego što je rast bruto domačeg proizvoda ove godine, za koji se očekuje da bude „nešto preko sedam odsto“.
„Posebno je to bilo dramatično drugačije 2020. u vreme najgore kovid krize, kada je minimalac povećan za 6,6 odsto, a imali smo ekonomski pad od 0,9 odsto“, izjavila je premijerka.
Brnabić je rekla i da su na sastanku upoređivali plate od avgusta 2014. godine do danas i da je ocenjeno da je rast plata u javnom sektoru bio 42 odsto, u realnom 52 odsto.
„Taj jaz između plata u javnom sektoru i plata u privredi se malo smanjio, sad je nešto iznad 14 odsto, a bio je i preko 20 odsto“, objasnila je ona.
Podsetila je i da je budžetom za narednu godinu predloženo povećanje plata u javnom sektoru za 7,4 odsto.
Ona je dodala da je paket mera državne podrške u vreme kovid krize u vrednosti osam milijardni evra bio ciljan na to da ne dođe do povećanja nezaposlenosti, te da je tokom pandemije otvoreno 60.000 novih radnih mesta.
„Gledamo da napravimo jedno sigurno, predvidivo poslovno okruženje kako bi kontinuirano rasla zaposlenost, a sa rastom zaposlenosti tržišno će polako rasti i prosečne plate, a samim tim i minimalna cena rada,“ rekla je Brnabić.
Sumirajući sastanak, predsednik Orbović se zahvalio predstavnicima vlasti na spremnosti na razgovor, koji je, prema njegovim rečima, pravi način ka rešavanju problema.
Bitno je da smo spremni, i jedna i druga strana, da nastavimo razgovore i konsultacije i da rešavamo direktno probleme koje imamo između nas, zaklјučio je Orbović.
ODRŽANA ŠESTA SEDNICA PREDSEDNIŠTVA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE U PROŠIRENOM SASTAVU
18. 11. 2021.
Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u proširenom sastavu održalo je 18. novembra 2021. godine šestu sednicu, kojoj je predsedavao predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
Na dnevnom redu bilo je osam tačaka, među kojima je i upućena inicijativa reprezentativnih sindikata Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam i Pokrajinskom socijalno – ekonomskom savetu za ravnopravan finansijski tretman socijalnih partnera reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca, u okviru budžetom AP Vojvodine planiranih sredstava. Tim povodom, predsednik Milić istakao je da ne zahtevamo „povećanje sredstava socijalnim partnerima“ nego ravnopravan tretman i dodao da svi socijalni partneri zaslužuju jednaku podršku i stimulaciju u jačanju njihovih unutrašnjih kapaciteta. Platforma delovanja Pokrajinskog socijalno – ekonomskog saveta jasno predviđa ravnopravan položaj svih socijalnih partnera, formalno pravno, dok s druge strane, dugogodišnja pozitivna diskriminacija Unije poslodavaca Vojvodine u uslovima borbe reprezentativnih sindikata za opstanak – nema daljeg opravdanja, posebno u ambijentu sve prisutnije fleksibilizacije položaja radnika čime se potencijalna baza članova sindikata rapidno smanjuje, zaključio je predsednik Milić.
Takođe, na sednici je razmatrana i aktuelna situacija u vezi sa Nacrtom Pravilnika o materijalno – finansijskom poslovanju u Savezu samostalnih sindikata Srbije i pristiglih primedbi, sugestija i predloga samostalnih sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata na teritoriji koje se odnose na imovinu i izmene Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije. Članovi u otvorenoj i konstruktivnoj diskusiji su se međusobno informisali o aktivnostima Saveza samostalnih sindikata na teritoriji AP Vojvodine koje su sprovedene u proteklom periodu i budućim planovima, izrazili su svoje stavove o aktuelnim pitanjima od značaja za rad Sindikata.
U nastavku sednice, Tomislav Stajić, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je prisutnima predstavio dosadašnje aktivnosti i ostvarene rezultate tekućeg projekta Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i LO Sindikata Zapadna Švedska, finansiranog od strane Međunarodnog centra Olof Palme. U svom obraćanju sekretar Stajić je govorio i o pravednoj energetskoj tranziciji u Republici Srbiji i potencijalnim socio – ekonomskim posledicama.