16 Oktobra, 2022

Prelazak na hibridni način rada je možda jedan od razloga zašto žene sporije napreduju na poslu. To je rezultat nedavnog istraživanja u kome se navodi da poslodavci ne uzimaju u obzir one zaposlene koji više vremena provode radeći od kuće.

Stručnjaci smatraju da povratak na posao nakon kovida stvara rodni jaz u zaradama i unapređenju, jer poslodavci ne kontrolišu njegov uticaj niti da li određeni posao može da se obavlja hibridno ili na daljinu.

Ovo naročito pogađa žene koje pre biraju fleksibilno radno vreme ili rad od kuće zbog nege dece. Prema anketi 1.300 menadžera iz Instituta CMI, znatno je veća verovatnoća da će muški menadžeri većim delom ili potpuno raditi iz kancelarije.

Dva od pet anketiranih menadžera (40%) je reklo da su već pratili mišljenje ili ponašanje koje ukazuje na nejednakost između onih koji rade fleksibilno i onih koji tako ne rade.

Anketirane žene među menadžerima su rekle da su za razliku od svojih muških kolega sklonije da poveruju da bi hibridni način rada mogao negativno da utiče na napredovanje u karijeri.

Antoni Pejnter, politički direktor u CMI, rekao je: “Žene bi mogle da završe kao gubitnici ako poslodavci ne budu vodili računa jer je potrebno balansirati rad i život kod kuće kroz fleksibilan rad dok se u isto vreme propuštaju mnoge prilike koje nastaju u direktnoj interakciji u kancelariji. To se ne može tolerisati i štetno je kako za žene tako i za poslodavce.”

Rezultati istraživanja CMI su spomenuti i u nedavnom izveštaju kompanije Dilojt – Women at Work report (Izveštaj zaposlenih žena), <www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/global/Documents/deloitte-women-at-work-2022-a-global-outlook.pdf> gde je ustanovljeno da 60% žena koje praktikuju hibridni način rada oseća da su isključene sa sastanaka dok se polovina njih brine da nisu dovoljno vidljive rukovodiocima, što je neophodno za napredovanje u karijeri.

Prof. Rouzi Kembel, direktorka Globalnog instituta za žensko liderstvo u okviru Kings koledža, zabrinuta je zbog uticaja hibridnog rada na napredovanje žena u karijeri. Ona je takođe istakla da bi ovakav način rada mogao da stvori tri nivoa radne snage: one koji stalno rade iz kancelarije, one koji rade hibridno i one koji u potpunosti rade na daljinu.

Shodno anegdotama, izgleda da u prestižnim sektorima u kojima dominiraju muškarci, kao što su finansijske službe, zaista postoji pritisak da se radi iz kancelarije što je više moguće i da je to namerno postavljeno kao eliminatorni faktor.

Kako predlaže Kembelova, rešenje je da se hibridni poslovi pažljivo osmisle, a ne da se razvijaju sami od sebe jer postojeće nejednakosti mogu postati još veće.

10 Oktobra, 2022

Oglašavanjem na bilbordima i panoima, kako bi poruka stigla do što većeg broja ljudi, Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada obeležio je Svetski dan dostojanstvenog rada.

Namera tog sindikata bila je da skrene pažnju javnosti na značaj sindikata i borbe za dostojanstven rad svih radnika, pa su, u tu svrhu, postavljene poruke na više lokacija u Novom Sadu.

Svesni činjenice da građani, zbog velikih radnih obaveza, nemaju prilike da se informišu o pravima radnika i značaju sindikata, Sindikat Novog Sad podseća da su njihova vrata otvorena za sve članove i one koji bi to želeili da postanu.

“Biti član sindikata nije ni obaveza ni privilegija, to je prilika za svakog čoveka koji želi da živi i radi dostojanstveno, jer samo zajedno možemo stići do tog cilja”, ističu u tom sindikatu.

30 Septembra, 2022

Niko više u Srbiji ne želi i ne može da radi za minimalac, izjavio je u Kruševcu sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović
Povećanje minimalne zarade od svega 14 odsto, inflacija je već obezvredila, a zahvaljujući rastu cena energenata, namirnica, komunalija i svega ostalog, čije se povećanje do kraja godine očekuje da bude skoro 20 odsto, svi ćemo u januaru iduće godine, kada počinje da se primenjuje novi „minimalac“, biti u minusu 5-6 odsto, rekao je Mihajlović.
On je, na proširenoj sednici Veća SSSS za grad Kruševac i opštine Brus, Ćićevac i Varvarin, ocenio da će to prouzrokovati povećanje cene rada na tržištu ili potpuni odliv radne snage u inostranstvo.
Ovaj sastanak je jedan u nizu koje Savez planira da održi širom Srbije kako bi video raspoloženje članstva za eventualne proteste i druge sindikalne akcije, u cilju poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih.

23 Septembra, 2022

Ovogodišnji Svetski dan dostojanstvenog rada posvećen je milionima radnika širom sveta koji se bore za pravedne plate.
Nekontrolisana inflacija, vođena željom za profitom onih multinacionalnih korporacija koje kontrolišu energiju, vodu, transport, hranu i druga vitalna dobra i dalje vodi veliki broj radnika i njihovih porodica u siromaštvo. Dok se više od polovine domaćinstava bori da preživi, oko 10% više nije u mogućnosti da pokrije ni osnovne troškove.
Dejstva pandemije KOVID-19 i ruska invazija na Ukrajinu dramatično su uticali na snabdevenost robom dok korporacije nastavljaju da profitiraju.
Time je nastavljen decenijama dug pad udela prosperiteta koji bi trebalo da ide u korist radnika, dok pritisci na sindikalne aktivnosti, naročito kolektivno pregovaranje, znače da radnici već gube ove bitke.
Minimalne plate u većini zemalja su nedovoljne, radnici sa minimalnom zaradom gube tlo pod nogama.
*Pravedne plate*
Pravedne plate su kamen temeljac društvenog ugovora, ugovora između radnika, vlada i poslodavaca, koji je narušen zbog korporativne pohlepe.
Od početka pandemije pojavilo se 573 novih milijardera. Oni sada kontrolišu 13,9% globalnog BDP-a a svakodnevno više od 700.000 ljudi pada u siromaštvo.
Razbijanje društvenog ugovora namernim odlukama vlada preti samoj demokratiji, dok pritisci na sindikat i neuspeh u postizanju pravednih zakona o radu dostižu svoj vrhunac.
Ovo stanje je pojačano mitom koji su razvili neki ekonomisti i bankari centralnih banaka, konzervativni političari i mediji, da je inflacija nekako greška radnika i da bi svako povećanje prihoda građana bilo loše za ekonomiju. To jednostavno nije tačno, sa inflacijom u nekoliko preostalih zemalja koje imaju automatsko indeksiranje plate na gotovo istom nivou kao u i zemljama koje to nemaju.
*Tačka preokreta*
Radnici u svim delovima sveta nemaju drugog izbora osim da krenu u štrajk, kako bi premostili razlike u platama dok se suočavaju sa rastućom inflacijom koja ostavlja domaćinstva i zajednice bez ikakve mogućnosti da osiguraju dostojanstven život i dostojanstvenu budućnost.
Veliki broj njih se suočava sa nasilnim pritiscima vlada koje štite interese kapitala, ili pretnjom odnosno realnošću da bi mogli izgubiti radna mesta.
Svetski sindikalni pokret je ujedinjen u borbi za pravdu za plate za sve radnike, formalne i neformalne, bez obzira gde žive i bez obzira šta rade.
Dodatne krize globalnog zagrevanja, oružanih sukoba i korporativne pohlepe koje doživljavamo danas moraju biti prekretnica, gde će vlade prihvatiti da moraju upravljati u interesu građana i da više ne smeju podlegati pritiscima moći korporativnih elita.
Svetu je potreban Novi društveni ugovor, sa pravednim *platama* u temelju. Mora se rešiti pitanje globalnog nedostatka 575 miliona *radnih mesta*, moraju se poštovati osnovna radnička *prava*, *jednakost* mora zameniti diskriminaciju, *socijalna zaštita* se mora proširiti na sve one koji to nemaju i mora se izgraditi *inkluzivna* svetska ekonomija, oslobođena svih ostataka kolonijalizma.
Mir se može graditi samo na ovim osnovama, a tako se mogu rešiti i prevazići gorući sadašnji i budući izazovi.

13 Septembra, 2022

Od 1. januara iduće godine minimalna cena rada biće 230 dinara po satu ili 40.020 dinara mesečno, što je rast od 14,3 odsto, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta.

Osim toga, neoporezivi deo će biti povećan na 20.712 dinara, dok će i doprinosi za penziono osiguranje biti veći za jedan odsto.

„Na taj način anuliraćemo trošak koji donosi minimalna zarada, kako bismo smanjili mogućnost otpuštanja zbog rasta minimalnih zarada“, kazao je Mali.

Dostignuto je, kako je rekao, više od 81 odsto minimalne potrošačke korpe i da je to ono što je u ovom trenutku moguće.

Mali je rekao da je Vlada usvojila niz mera i najavio da će dalje rasti i penzije, ali i plate dok do kraja 2025. ne dostignu prosek od 1.000 evra.

“Svaki put su slične priče, nismo se dogovorili, 14,3 odsto jeste najveće povećanje do sada, ali razlika sa minimalnom potrošačkom korpom je sve veća i veća. Ona koju smo mi juče kupili I predstavili je danas javnosti je koštala više od 50.000 dinara”, rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Za 128 dinara, koliko se izdavaja u korpi za obrazovanje, naglasio je, može da se kupi jedna i po sveska.

“Dogovor je da u istoj ravni budu minimalna zarada i korpa, ali taj minimum nije ispoštovan”, ukazao je Orbović.

Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost rekla je da ponuda Vlade nije beznačajna, ali nije dovoljna.

“Moraćemo da o ovome pričamo redovno, a ovo povećanje sada će biti anulirano već početkom godine”, rekla je Andrić.

Predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić čestitao je Vladi i predsedniku Srbije na podršci i razumevanju koje ima za poslodavce i privredu.

Ministarka rada i predsedavajuća SES-a Darija Kisić rekla je da ovakvi razgovori “nikad nisu laki” i da je svima zajedničko to da se radi na nalaženju “najboljeg mogućeg rešenja”.

“ Od momenta kada je minimalna cena rada stupila na snagu početkom godine usvojen je i set drugih mera za poboljšanja uslova života, a cena rada je jedna od mera”, istakla je Kisić.