01.04.2024.
SREĆAN I BLAGOSLOVLJEN USKRS !
mbanja
29. март 2024.
У циљу спровођења Споразумом о унапређењу материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе који су закључили представници Владе и репрезентативних синдиката у култури 15. децембра 2023. године и у складу са Закључком Владе 05 Број: 02-1367/2024-1 од 22. фебруара 2024. године образована је Радна група зa унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединицa локалне самоуправe, са задатком да изврши анализу постојећег нормативног оквира, којим се уређују права, положај и плате запослених у култури и да сачини и поднесе иницијативу за унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у култури надлежним министарствима и Влади, ради разматрања и утврђивања.
Чланови Радне групе су представници Министарства културе, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија, Републичког секретаријата за законодавство и Генералног секретаријата Владе, као и представници Самосталног сидиката културе Србије и Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независностˮ.
Радна група је одржала четири састанка у периоду од 5 до 27. марта 2024. године на којима је анализиран постојећи нормативни оквир којим се уређују права, положај и плате запослених у култури, разматрани проблеми, као и предности и недостаци могућих решења за унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у култури.
Радна група је као један од приоритетних задатака разматрала могућност корекције износа основице, као елемента за обрачун и исплату плата запослених у култури, чије ће увећање имати посебан ефекат побољшања материјалног положаја свих запослених у култури.
Прва фаза рада Радне групе закључена је иницијативом за повећање основице која ће бити поднета надлежним министарствима и Влади до средине следеће седмице.
Радна група ће се у наставку рада бавити корекцијом Уредбе о коефицијентима свих запослених у култури.
OBRAČUN NEPLAĆENOG RADA
22. 3. 2024. Izvor: RTV.rs
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog donelo je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, što predstavlja prvi korak za regulisanje tog pitanja za dalja postupanja nadležnih državnih organa, saopšteno je danas. video icon Pravilnik je stupio na snagu 16. marta i predstavlja jedan od prvih takvih nacionalnih dokumenata u svetu.
Tim pravilnikom, Ministarstvo je preciziralo da se, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, neplaćeni kućni rad odnosi na poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju i druge slične neplaćene poslove.
Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, po metodologiji Evrostata. OPŠIRNIJE nahttps://rtv.rs/sr_lat/drustvo/obracun-neplacenog-rada_1526217.html
Pismo o ugroženosti ljudskih i sindikalnih prava Srba i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji
22/03/2024
Internacionala obrazovanja – Sektor za ljudska i sindikalna prava
ETUCE
Poštovane kolege,
Obraćam vam se u ime članova Sindikata obrazovanja Srbije na Kosovu i Metohiji i svih zaposlenih u obrazovanju zbog ugroženosti egzistencije i elementarnih ljudskih, radnih i sindikalnih prava izazvanih jednostranim potezima organa vlasti iz Prištine.
Odbor obrazovanja Sindikata obrazovanja Srbije iz Kosova i Metohije i Predsedništvo Sindikata obrazovanja Srbije analizirali su nepovoljnu situaciju i zaključili da je potrebno da se obratimo međunarodnim sindikalnim organizacijama čiji smo dugogodišnji aktivni članovi.
Neizdrživa situacija izazvana je odlukom Centralne banke iz Prištine da se kao jedina valuta plaćanja od 1. februara 2024. uvodi evro, a zabranjuje platni promet sa Srbijom i plaćanje dinarom, valutom Srbije.
Time je svim zaposlenima u obrazovanju, kao i ustanovama zdravstva, socijalne podrške i penzionerima, onemogućeno raspolaganje primanjima stečenim po osnovu rada. Plate i penzije, kao i socijalna davanja Srbima na Kosovu i Metohiji, kao i ostalom nealbanskom stanovništvu, uplaćuje iz budžeta Republike Srbije.
Na Kosovu i Metohiji deluju 103 osnovne i srednje škole, 17 predškolskih ustanova, 2 visoke škole i Univerzitet, sa više hiljada zaposlenih koji svoje pravo na zaradu ostvaruju preko Ministarstva prosvete Republike Srbije i platu primaju iz Budžeta Republike Srbije.
Iz Budžeta Republike Srbije isplaćuje se 60.946 plata i penzija, 2430 stipendija za studente i finansiraju narodne kuhinje za oko 2.000 socijalno najugroženijih građana. Ukidanjem dinara kao sredstva plaćanja direktno se ogroman broj stanovnika lišava osnovnih sredstava za život.
Pored nemogućnosti raspolaganja platama, sprečen je i ulazak robe široke potrošnje, što ugrožava elementarno funkcionisanje stanovništva, snabdevanje zdravstvenih ustanova i apoteka. Obrazovni sistem je takođe ugrožen, jer nedostaju nastavni materijali i oprema, a samim tim ugrožen je i kvalitet obrazovanja.
Zaposleni u obrazovanju i njihove porodice zabrinuti su za svoju budućnost i osećaju se nebezbedno, te ove postupke doživljavaju kao dodatni pritisak na iseljavanje sa teritorije Kosova i Metohije.
Proces pregovora sa prištinskim vlastima odvija se uz posredovanje EU i drugih važnih činilaca, a sa situacijom je upoznata i svetska javnost na sednici Saveta bezbednosti UN početkom februara 2024. Pregovori su u zastoju i bez praktičnog rešenja ovog i drugih problema sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.
Obraćamo vam se kao krovnim međunarodnim organizacijama čiji smo članovi sa željom da se i vi uključite u rešavanje ovih problema i u kapacitetu nadležnosti svoje organizacije podstaknete i podržite pregovarački proces i utičete na što skorije obezbeđivanje sigurnosti života i elementarnih uslova našim članovima, njihovim porodicama i ugroženom stanovništvu.
U solidarnosti
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije
Mr Valentina Ilić
Klikni na link: Dokument (verzija na engleskom jeziku)
ПОВРЕДЕ НА РАДУ
март, 2024
Platformski rad u EU: Izvesna pobeda sindikata za milione radnika
13 Marta, 2024
Nakon što su države članice Evropske unije u ponedeljak, posle četiri godine napora Evropske konfederacije sindikata i njenih organizacija članica, konačno usvojile Direktivu o radu preko digitalnih platformi, milioni radnika će konačno dobiti pravo na minimalne zarade, naknadu tokom bolovanja i zaštitu radnog mesta.
Sindikati su uspeli da u tekst Direktive uključe pretpostavku zaposlenja sa jasnom odredbom da je teret dokazivanja – na strani digitalne platforme. Umesto da radnici pojedinačno prolaze kroz dugačke sudske procedure da bi dokazali da su radnici, sada je na platformskim korporacijama da dokažu da oni nisu zaposleni ni da uživaju prava po tom osnovu.
Direktiva, takođe, prepoznaje ulogu sindikata u svim aspektima platformske ekonomije, uključujući pitanja kao što je upravljanje algoritmima. Uprkos pozivima na slabljenje ovih odredbi, one su ostale nedirnute, potvrđujući snažnu potrebu za kolektivnim pregovaranjem u platformskoj ekonomiji.
Prema Evropskom savetu, do kraja godine broj ljudi koji rade putem digitalnih platformi će porasti do 43 miliona.
Po završetku glasanja u Savetu ministara EU, savezni sekretar EKS, Ludovik Vut je rekao: „Pobedili smo. Sindikati su doneli promenu.“
„Najzad su data rešenja za rešenje pitanja skandaloznog lažnog zapošljavanja. Ova odluka znači da će milioni radnika koji rade putem digitalnih platformi imati pravo na minimalnu zaradu, naknadu tokom bolovanja, naknadu za godišnji odmor i socijalnu zaštitu.“
„Ujedinjavanje snaga na evropskom nivou bilo je od presudne važnosti za dobijanje ovog zakonodavstva, koje je globalno prvo ovog tipa. Snažna posvećenost naših saveznika u Evropskom parlamentu i Savetu je uspela ovaj cilj da postigne. Države članice su istrajale i uspele da razotkriju dimnu zavesu platformskih korporacija. Danas su stale na stranu radnika. Mi pozdravljamo špansko i belgijsko predsedavanje Savetom EU jer su bili odlučni u tome da se ovo zakonodavstvo donese. Sada je vreme da se nacionalne vlade pripreme za brzu primenu“, rekao je Vut.ׅ
Evropski parlament treba da potvrdi Direktivu o platformskom radu na plenarnom zasedanju krajem aprila. Po završetku procesa usvajanja, države članice će imati dve godine da ugrade odredbe Direktive u nacionalna zakonodavstva.
Dopis povodom ugrožavanja osnovnih ljudskih, građanskih i radnih prava nealbanskog stanovništva i članova SSSS na Kosovu i Metohiji
11 Marta, 2024
Od 01.02.2024. godine, odlukom Centralne banke Kosova[1] <#_ftn1>, kao jedina valuta za obavljanje gotovinskih i platnih transakcija jednostranom odlukom uspostavljen je evro, čime je zabranjen platni promet srpskom valutom – dinarom (RSD).
Nealbansko, mahom srpsko stanovništvo, koje zarade, penzije i socijalna davanja prima iz budžeta Republike Srbije, sprečeno je da raspolaže svojim zarađenim i stečenim novcem na način koji im osigurava osnovnu egzistenciju, život i rad.
Nabavka osnovnih životnih potrepština, sredstava za higijenu, kao i funkcionisanje ustanova za zdravstvenu zaštitu, obrazovnih institucija i drugih koje se finansiraju iz Budžeta Republike Srbije je neodrživo. Po rečima predstavnika Srba na KiM, kao i Vlade Republike Srbije, ugrožena im je egzistencija i na delu je tiho etničko čišćenje. Nakon političkih i bezbednosnih kriza koje su eskalirale 2022. i 2023. godine, o ovom potezu privremenih institucija Kosova vode se diplomatski pregovori sa Evropskom unijom, Sjedinjenim američkim državama, a održana je i vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 08.02.2024. godine.
Savez samostalnih sindikata Srbije, preko svoje teritorijalno nadležne organizacije Veća SSS za Kosovo i Metohiju (KiM), kao i Samostalnih sindikata sa sindikalnim organizacijama na KiM, štiti i zastupa interese našeg članstva i njihova prava da raspolažu svojom zarađenom platom.
U 2023. godini istraživanja nevladinog sektora su zabeležila pogoršanje svih parametara za život Srba na KiM. Zavisno od regiona, između 61 i 89% svih Srba oseća se bezbednosno ugroženim. Tek jedna četvrtina mladih Srba od 18 – 29 godina planira da ostane da živi na KiM. Glavni razlog za odlazak sa Kosova i Metohije je u sistematskom gaženju i nepoštovanju prava Srba.
Apelujemo na Međunarodnu i Evropsku konfederaciju sindikata da, u okviru svojih nadležnosti, izvrše pritisak na međunarodne i evropske institucije u cilju obezbeđenja mirnog i sigurnog života za članove našeg sindikata i njihove porodice na teritoriji Kosova i Metohije.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbovic
——————————
[1] <#_ftnref1> Ovaj naziv ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti
За жене које побеђују све изазове, СРЕЋАН ВАМ 8. Март !
Elektronskim bolovanjem do manje zloupotreba
27 Februara, 2024
Zbog toga što zloupotrebe u vezi sa otvaranjem bolovanja na radnom mestu svima nanose ogromnu štetu, a najviše ljudima koji žele da rade, država planira da uvede sistem elektronskog bolovanja.
Time će, kako je najavila Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, taj problem biti rešen, jer će postupak biti mnogo transparentniji.
“Verujem da onda neće biti potreba za vanrednim inspekcijama, da će to biti zaštita ljudima koji žele da rade, ali i investitorima koji žele da dođu i investiraju. Takođe, značiće i domaćim kompanijama koje onda mogu da računaju na to da će zaista samo bolesni ići na bolovanje, a da će oni koji nisu bolesni, ako neće da rade, dati otkaz, a ne da zloupotrebljavaju bolovanje”, poručila je premijerka povodom situacije koja se dogodila u Nišu, kada su neki strani investitori prijavili da je bilo previše bolovanja radnika, nakon čega je Ministarstvo zdravlja naložilo inspekciju u zdravstvenim ustanovama gde je takvih bolovanja bilo najviše prijavljeno.
Podsetimo, vlada je usvojila program digitalizacije u zdravstvenom sistemu za period 2022–2026. godine. Cilj je da se dobije povezano, efikasno zdravstvo i unapredi kvalitet zdravstvene zaštite međusobnim povezivanjem zdravstvenih ustanova modernim softverskim rešenjima. Deo tog programa čini i ideja o uvođenju elektronskog bolovanja, koje tek treba da zaživi.
Kako je „Politika” već pisala, e-bolovanje podrazumeva da pacijenti što manje idu i borave kod svog izabranog lekara, a to znači i da mogu onlajn da dobiju odobravanje bolovanja, da ne moraju lično da idu kod lekara po doznake.
Kada će to biti sprovedeno u ovdašnjoj praksi, tek ostaje da se vidi. Do tada su o temi otvaranja bolovanja elektronskim putem u javnosti podeljena mišljenja.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije podvlače da danas na bolovanje ide samo onaj ko mora, jer su odbici od zarade izuzetno veliki.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza, podseća da čak i ljudi koji imaju ozbiljnih zdravstvenih problema razmišljaju da li treba da odu na bolovanje.
“To je nešto što je zaista problematično. Niko nije došao da radi da bi išao na bolovanje nego je došao da radi da bi zaradio. Danas na bolovanje odlaze najčešće majke zbog dece, kada nemaju drugog izbora. Faktički, tu ne postoji interes bilo kog radnika, jer radnika gubi 35 odsto zarade”, ističe Orbović.
Sindikati nemaju zvanične podatke niti saznanja da je veliki broj radnika zloupotrebljavao bolovanje i da zbog toga odsustvuje sa posla.
“Pokušaj manipulisanja bolovanjima je toliko mali i zanemarljiv da je suvišno o tome uopšte i pričati. Inače, to se dešava oduvek i nije sada nešto drugačije, možda se lažna bolovanja svode na tek jedan procenat. A, ako ih ima, onda firma sama treba to da reguliše tako što će sprovesti kontrolu. Ovo iživljavanje od strane države i stavljanje države na uslugu poslodavcima je prosto neprimereno”, izričit je Orbović.
On podseća da ti isti poslodavci maltene teraju radnike da rade bolesni.
“Imamo iks primera da su zaposleni padali u nesvest pored mašina u fabrikama, jer su morali da rade pod temperaturom. Uzgred, mnogi ne žele da odu na bolovanje jer će im platni dan biti umanjen za 35 odsto, pa se danas nikome ne isplati da ide na bolovanje zbog malih zarada”, ističe Ljubisav Orbović.
Da će e-bolovanje sigurno olakšati procedure, ali i biti od koristi zaposlenima koji su zaista bolesni, potvrđuju u Uniji poslodavaca Srbije.
Svetlana Budimčević ipak ističe da uvođenje elektronskog bolovanja neće sprečiti kršenje zakona.
“Samo će se smanjiti papirologija, uštedeće se vreme i olakšaće se zaposlenima koji su zaista bolesni da ne moraju da brinu da odnesu doznake jer će one stizati elektronski na adresu poslodavca”, napominje Budimčevićeva, podsećajući da poslodavci imaju potrebu da se zaštite od zloupotreba bolovanja, jer sve to ipak ide na njihovu i štetu zdravstvenom sistemu, a takvo ponašanje daje i negativan primer svim ostalim radnicima.
“Kada posumnja na zloupotrebu, poslodavac može da se obrati i nadležnoj lekarskoj ustanovi da se utvrdi da li je bilo zloupotrebe bolovanja. Može takođe i kroz svoj opšti akt da pošalje zaposlenog na nezavisnu kontrolu, na primer na neku privatnu kliniku, ali takav ugovor sa klinikom mora da ima zaključen ranije, kao i da o tome zaposleni unapred budu obavešteni. Ako zaposleni odbije da ode na lekarski pregled, onda je to razlog za otkaz”, navodi Budimčevićeva.
Izvor:Politika
Radnom grupom do boljeg položaja zaposlenih u kulturi
23 Februara, 2024
Vlada Srbije donela je, na predlog ministarke kulture Maje Gojković, odluku o formiranju radne grupe za unapređenje materijalnog i radno-pravnog položaja zaposlenih u ustanovama kulture, čiji su osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Zadatak Radne grupe je da izvrši analizu postojećeg normativnog okvira, kojim se uređuju prava, položaj i plate zaposlenih u kulturi, kao i da sačini i podnese inicijativu za unapređenje materijalnog i radno pravnog položaja zaposlenih u kulturi nadležnim ministarstvima i Vladi.
U radnu grupu se imenuju, među ostalim, predstavnici nadležnih ministarstava, predstavnici Samostalnog sindikata kulture Srbije, Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, a na predlog Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, predstavnik Opere Srpskog narodnog pozorišta Željko Andrić.
