Author Archives: mbanja

Postignut dogovor: Minimalac će u narednoj godini pokrivati minimalnu potrošačku korpu

sssstarapazova.org

28 Augusta, 2024

Minimalna zarada u 2025. godini biće 53.592 dinara i pokrivaće minimalnu potrošačku korpu.
To je dogovoreno na današnjoj sednici Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije.
Nakon sednice, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je da sa ponosom može da obavesti javnost da postoji dogovor između sva tri partnera – Unije poslodavaca, reprezentativnih sindikata i Vlade Srbije kolika će biti zarada i da prvi put posle šest godina Vlada Srbije neće donositi odluku jednostrano.
“Nakon mnogih pripremih sastanaka, kolegijuma za održavanje današnje sednice, rada sa predsednikom republike, mi smo postigli dogovor da povećanje minimalne cene rada bude za 13,7 odsto, odnosno da minimalna cena bude 308 dinara po času, odnosno mesečno 53.592 dinara”, istakao je Vučević.
Kako je dodao, to je 457 evra i to je “ozbiljno dvocifreno povećanje”.
Vučević je podsetio da ovogodišnja minimalna zarada iznosi 47.335 dinara, što je u evrima 404 evra, a nova minimalna zarada će u evrima iznositi 457 evra.
„Ako uspemo da sa predsednikom Srbije dogovorimo veliku akciju smanjenja potrošačke korpe i bitnih životnih namirmica, mislim da će rezultat biti još značajniji za građane“, kazao je premijer.
Odgovorićemo podsticajima i prema poslodavcima, da ne bude pritisak samo na njima, naglasio je on.
Vučević je podsetio i da svi koji koriste podsticaje Republike Srbije imaju obavezu da početna zarada zaposlenih bude minimalna zarada plus 20 odsto.
„Imamo sumnje sindikata, u nekoj meri i opravdane, da to ne poštuju svi“, ukazao je on.
Vučević je najavio da sve koji su dobili podsticaje od države za otvaranje radnih mesta čeka daleko stroža kontrola da li poštuju vrlo jasna pravila i uputstva, na to su, kako dodaje, ovbavezani tim podsticajima.
Ministar finansija Siniša Mali je rekao da će rezultat ovih pregovra imati veliki uticaj i na pregovore narednih godina, jer je kroz konsenzus doneta odluka o povećanju.
„Još jednom imamo dvocifreno povećanje, u odnosu na ovogodišnje koje je bilo rekordno od 17,8 odsto. To znači da će vrednost radnog časa sa 271 dinar porasti na 308 dinara“, kazao je on.
Mali je istakao da prelazimo tu granicu od 450 evra za minimalnu zaradu. „Tu smo potpuno u dinamici da ispunimo obećanje koje smo dali kroz program „Srbija 2020-2027″ da će minimalac biti 650 evra do kraja 2027. godine“, smatra on.
Ministar je otkrio i da će od 1. januara naredne godine povećati neoporezivi deo dohotka sa 25.000 dinara na 28.432 dinara, dakle isto povećanje od 13 odsto.
Mali naglašava da nikada manji broj nije primao minimalnu zaradu.
„U Srbiji imate oko 114.000 ljudi koji primaju minimalnu zaradu, ako uzmete da je ukupan broj zaposlenih 2.360.000 ljudi, dakle manje od pet odsto ljudi prima minimalac“, navodi on.
Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost su ranije za Danas potvrdili da će na sednici Socijalno-ekonomskog saveta pristati da se minimalna zarada izjednači sa iznosom minimalne potrošačke korpe, odnosno na sumu od 53.500 dinara.

Mihajlović: Vlada Srbije ponudila povećanje minimalca veće od 10 odsto

sssstarapazova.org


23 Augusta, 2024

Predstavnici Vlade Srbije ponudili su na jučerašnjoj, trećoj po redu, rundi pregovora o minimalnij ceni rada za sledeću godinu da povećanje bude veće od 10 odsto, izjavio je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović i dodao da je to dobro budući da je na prethodnom sastanku predloženo da povećanje iznosi između osam i 10 procenata.
“Nije rečeno koliko je to povećanje veće od 10 odsto. Očekujemo da sutra na sednici kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta izađu sa konkretnim procentom povećanja”, rekao je on za Tanjug.
Dodao je da su ostali partneri, tj. sindikati i poslodavci danas ostali pri svojim ranijim predlozima.
“Čekamo da čujemo predlog iz Vlade Srbije i da na osnovu toga možda korigujemo svoje zahteve”, rekao je on i naveo da do tada ne žele da se izjašnjavaju o eventualnim korekcijama.
Vlada Srbije predložila je juče da rast minimalne zarade u narednoj godini bude veći od 10 odsto, izjavio je za Tanjug državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović i naveo da bi se time postigao trogodišnji kontinuitet dvocifrenog rasta minimalca, nakon što je 2023. minimalna cena rada povećana za rekordnih 17,8 odsto, a prethodne za 14,3 odsto.
Ocenio je da razgovori o minimalnoj zaradi u Srbiji za 2025. godinu protiču u tonu konstruktivnog dijaloga, gde su sve strane okupljene oko ideje kako doći do iznosa koji će omogućiti dalji rast minimalne zarade uz održavanje makroekonomske stabilnosti.
“Očekujem da se sa kvalitetnim dijalogom nastavi već danas, kada će se održati sednica kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta, ali je važno da smo posle godina i godina burnih pregovora, konačno svi za stolom saglasni da smo okupljeni oko iste ideje, odnosno boljitka”, rekao je on.

Sindikat:Predlog Ministarstva o minimalnoj zaradi neprihvatljiv i uvredljiv

sssstarapazova.org

19 Augusta, 2024

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je za Fonet da je predlog Ministarstva finansija da minimalna zarada u 2025. godini bude povećana za osam do 10 odsto za njih apsolutno neprihvatljiv, pa i uvredljiv.
„Čak i ovo povećanje je manje od 52.000 dinara. Mi smo i dalje daleko od minimalne potrošačke korpe, što je trebalo da se izjednači pre tri godine“, rekao je Mihajlović.
On je dodao da su predstavnici vlade poručili da, ako imaju novi predlog, s njim izađu u četvrtak u 11 časova.
Kako je pojasnio, SSSS traži povećanje minimalne zarade tako da ona iznosi 60 odsto prosečne potrošačke korpe ili prosečne plate, jer bi to zaštitilo i standard najugroženijih radnika.
„Ovo će da izazove dodatni egzodus, jer niko neće da radi za tako niske plate“, ukazao je Mihajlović.
On je pitao i kako će se doći do najavljenog minimalca od 650 evra u 2027. godini i dodao da bi to značilo da minimalna cena rada u 2026. i 2027. godini bude viša i za 30 odsto.

Sindikati i poslodavci izneli stavove o visini minimalca za 2025, nastavljaju se pregovori

sssstarapazova.org


16 Augusta, 2024

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da su sindikati i poslodavci juče, na početku pregovora o minimalnoj zaradi za 2025. godinu, izneli stavove o procentu povećanja, a da će država predlog saopštiti 19. avgusta, na narednom sastanku.
Stav SSSS i Ujedinjenih granskih sindikata ‘Nezavisnost’ je da bi minimalna zarada za narednu godinu trebalo da bude 60 odsto prosečne potrošačke korpe ili 61.800 dinara“, rekao je Mihajlović posle sastanka za Betu.
To bi, kako je rekao, značilo da se minimalna zarada sa sadašnjih 47.000 dinara poveća za 30 odsto, kako bi se do 2027. ostvario cilj Vlade da minimalna zarada iznosi 650 evra.
“Raduje ono što smo čuli od predstavnika Ministarstva finansija koji su rekli da su svi pokazetelji i podaci o privrednim kretanjima dobri, što nama daje osnovu da verujemo da povećanje minimalca ove godine može da bude veće nego što je bilo prethodnih godina”, rekao je Zoran Mihajlović.
Dodao je da za razliku od toga ne raduje stav poslodavaca koji su imali primedbu da teško posluju i da bi značajnije povećanje minimalca njih dosta opteretilo. To se, rekao je, kosi sa podacima od prošle godine prema kojima su privredni subjekti poslovali pozitivno i ostvarili dobitak od oko 80 milijardi evra.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Betu da poslodavci smatraju da je realno povećanje minimalne zarade osam odsto, a da bi, za svaku veću povišicu, od države tražili kompenzaciju.
„Razlika u stavovima je značajna. Predstavnici države su rekli da će inflacija naredne godine biti oko tri odsto, a da će bruto domaći proizvod porasti oko 4,5 odsto, što je blizu osam odsto i to smatramo realnim povećanjem minimalne zarade“, rekao je Atanacković.
Dodao je da bi za veću stopu rasta od države tražili određene ustupke i kompenzaciju.
UGS „Nezavisnost“ je saopštio da cilj tog sindikata nikada nije bio izjednačavanje minimalne zarade sa cenom minimalne potrošačke korpe.
„Uvek smo isticali da minimalac ne treba da bude, i besmisleno je da bude, ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe“, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da ne postoje minimalni uslovi za život, već samo uslovi za dostojanstven život svakog radnika u Srbiji.
Institut minimalne potrošačke korpe, kako je navedeno, „ne postoji nigde u Evropi osim u Srbiji, pri čemu je sramotan i ponižavajući sadržaj te iste minimalne potrošačke korpe, namenjene tročlanom domaćinstvu“.
Ističe se da je taj sindikat „usvajanjem zaključka na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 2018. godine da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom pokazao spremnost za kompromis pokušavajući da način korak napred“.
UGS „Nezavisnost“ je, kako je navedeno, na sastanku upitao predstavnike države da li se odustalo od projekcije Vlade Srbije da 2027. godine minimalna zarada bude 650 evra, ali konkretan odgovor nije dobio.

Радној групи за предшколско васпитање и образовање достављени приоритетни захтеви репрезентативних синдиката

sssstarapazova.org

09/08/2024

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Радна група за предшколско  васпитање и образовање
председник  др  Никола Бањац

Предмет:
Достава приоритетних захтева репрезентативних синдиката

У вези са договором са  састанка Радне групе за предшколско васпитање и образовање, одржаног  дана 23. јула 2024. године,  да се доставе приоритетни захтеви за решавање у предшколским установама, репрезентативни синдикати предшколског васпитања и образовања  достављају следеће приоритете:

  1. Иницијатива за остваривање права запослених на одлазак у пуну пензију без казнених бодова са навршених 40 година стажа осигурања;
  2. Запошљавање на неодређено време лица која дужи временски период обављају послове на одређено време;
  3. Признавање стручне спреме дошколованом кадру.

Посебно истичемо,  да   приликом доношења одлуке о динамици повећања  зарада запосленима у установама образовања и васпитања у складу са потписаним Протоколом са Владом РС, морају бити обухваћени и запослени у предшколским установама, односно да се просечна зарада  изједначи са просечном зарадом у Републици Србији.

Такође овим путем Вас молимо, да нас благовремено обавестите о следећем термину састанка на којем ће се расправљати о горе наведеним приоритетима.

У Београду, 08.08.2024.године

Синдикат образовања Србије
Мр Валентина Илић, председница

ГСПРС Независност
Срђан Словић, председник

Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања Србије
Босиљка Јовановић, председница

Кликни на линк: Документ

SSSS traži da minimalac za 2025. iznosi 60 odsto prosečne korpe

sssstarapazova.org

8 Augusta, 2024

Savez samostalnih sindikata Srbije najavio je danas da će tražiti da minimalna cena rada u 2025. godini iznosi 60 odsto prosečne potrošačke korpe, odnosno 61.858 dinara.
Sa tim povećanjem od 31,2 odsto, minimalna cena rada bi bila 355,5 dinara po satu, rečeno je na konferenciji za novinare, u prostorijama Saveza.
Ukoliko to ne bude bilo prihvaćeno na pregovorima sa socijalnim partnerima, najveća sindikalna centrala u Srbiji će predložiti da minimalna cena rada iznosi 319,3 dinara, što bi bilo prema projekciji da minimalac u naredne tri godine, od 2025. do 2027. godine, raste po istoj stopi kao što je rastao u tekućoj godini (17,83 procenata).
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović rekao je da će 15. avgusta početi pregovori vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije o minimalnoj zaradi za 2025. godinu i da Savez, u svojim zahtevima, očekuje podršku i UGS Nezavisnost.
„Ono što najavljuju iz vlade neće nas zadovoljiti, jer to povećanje koje oni predlažu je da će 2027. godine minimalna zarada biti 650 evra“, rekao je on.
„Mi smo napravili projekciju i izračunali smo da bi se došlo do minimalne zarade 650 evra 2027, prosečno povećanje minimalne zarade svake godine bi trebalo da bude oko 17,83 odsto, što bi značilo da bi u ovoj godini po tim najavama minimalna zarada najmanje trebala da bude 55.300 dinara“, kazao je Mihajlović.
Kazao je da je cilj da minimalna zarada raste više da bi se zaštitili radnici, da mladi i kvalifikovani ne bi odlazili iz zemlje, i da sindikati nisu protiv stranih investicija i stranih radnika koji dolaze u Srbiju.
Potpredsednik SSSS i predsednik Savez samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić je izrazio bojazan da minimalna cena rada za 2025. godinu neće biti rezultat kompromisa, već usključivo odluke Vlade Srbije.
„Imamo šansu da se na realnim osnovama borimo za minimalnu cenu rada koja bi trebalo da popravi životni standard naših članova i svih građana“, kazao je Milić.
On je podsetio da je Evropska komisija donela direktivu koja važi za sve članice Evropske unije, da minimalna cena rada treba da bude 50 odsto prosečne potrošačke korpe, odnosno 60 odsto minimalne potrošačke korpe ili obrnuto, sa preporukom da to ne važi za zemlje koje imaju mali iznos zarade kao što je Srbija.
Stručni saradnik u SSSS i članica pregovaračkog tima, dr Sanja Paunović je podsetila da je minimalna zarada izuzetak, ali da je u Srbiji, nažalost, postala pravilo.
Ona je, na osnovu ekonomskih pokazatelja, naglasila da postoje svi uslovi da se minimalac znatno poveća, podsetivši da na osnovu sadašnje minimalne cene rada svaki član tročlane porodice dnevno ima svega 524 dinara da zadovolji sve potrebe (za ishranu, komunalne usluge, zdravstvo, obrazovanje, kulturu, prevoz i ostala dobra i usluge).

Skoro 40 miliona ljudi u EU ne može da priušti sedmodnevni odmo

sssstarapazova.org

2 Augusta, 2024

Skoro 40 miliona ljudi u Evropskoj uniji, ili 15% radno sposobnog stanovništva, suočava se sa „prazničnim siromaštvom“ jer ne mogu sebi da priušte čak ni nedelju dana odmora, pokazuje studija Evropske konfederacije sindikata (EKS).

„Previše ljudi više ne vidi prednosti moćne evropske ekonomije u svom svakodnevnom životu“, rekla je generalna sekretarka ETUC Ester Linč u saopštenju.

Istraživanje je sabralo podatke o prihodu i životnom standardu Evropske unije za ljude starosti od 18 do 64 godine u 2021. i 2022. i istraživalo njihovu sposobnost da priušte jednonedeljni godišnji odmor daleko od kuće kao merilo koliko su ekonomski opterećeni.

Tokom dve godine o kojima je reč, kada je pandemija COVID-19 još uvek bila velika, radnici u EU su se borili da priušte odmor.

Neke zemlje su bile u gorem položaju od drugih, pri čemu je Italija imala najveći broj radnika koji nisu mogli da plate odmor (više od šest miliona), dok su Rumunija (36%) i Kipar (25%) imali najveći udeo radnika u poređenju sa njihovom populacijom.

Bottom of Form
EKS je naveo da su između 2021. i 2022. Irska i Francuska zabeležile najznačajniji skok u broju ljudi koji nisu u mogućnosti da priušte odmor.

„Odmor nije luksuz. Odsustvo sa porodicom ključno je za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja radnika, kao i za pružanje dragocenih iskustava deci“, rekla je Linč.

SINDIKATI I POSLODAVCI SPREMNI DA UKRSTE KOPLJA OKO MINIMALCA! Jedni mere potrošačku korpu, a drugi vagaju inflaciju i BDP

sssstarapazova.org


23 Jula, 2024

Dok Crnogorci planiraju da povećaju minimalnu zaradu na 600 evra za zaposlene sa srednjom školom i na 800 evra za one sa fakultetskom diplomom i srpski sindikati i poslodavci ozbiljno se spremaju da ukrste koplja o minimalcu za 2025. godinu.
Sindikalci svoje zahteve temelje na visini potrošačke korpe, dok poslodavci vagaju BDP i inflaciju, ali i jedni i drugi se slažu da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> mora biti povećana.
Pregovori u okviru Socijalno-ekonomskog saveta <www.kurir.rs/tag/25381/socijalno-ekonomski-savet> počinju polovinom avgusta, a čeka se samo još da država kandiduje svoje predstavnike za Radnu grupu koja će se baviti ovim pitanjem.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) <www.kurir.rs/tag/480431/savez-samostalnih-sindikata-srbije> kaže za Kurir da se u sindikatu intenzivno pripremaju za pregovore o minimalnoj zaradi.
– Mi pripremamo nekoliko varijanti što se tiče pregovora koji bi trebalo da počnu oko 15. avgusta, što je redovan termin sastanka Socijalno-ekonomskog saveta. U sredu 24. jula imamo sastanak na kome ćemo odrediti tim za pregovore. Nemamo nameru da se vezujemo za minimalnu potrošačku korpu jer taj termin više nigde u svetu ne postoji. Potrošačka korpa je potrošačka korpa i svi zaposleni imaju ista prava, odnosno imaju pravo da imaju normalne uslove za život – kaže Mihajlović.
Prema njegovim rečima SSSS će tražiti da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> bude znatno iznad trenutne minimalne potrošačke korpe.
– Imamo nekoliko projekcija, videćemo u kom ćemo pravcu ići, ali će to biti znatno iznad trenutne minimalne potrošačke krope, jer svakim danom cene pomalo idu na gore. U sledećoj godini kada krene primena nove minimalne zarade potrošačka korpa će biti mnogo veća. I mi to moramo da ugradimo u novu minimalnu cenu rada i ići ćemo iznad minimalne potrošačke korpe. Imamo priču da 2027. minimalna zarada treba da bude 650 evra, sada je trenutno 400 evra, i da bi se to postiglo otprilike svake godine minimalana zarada bi trebalo da raste 18 odsto. Videćemo šta će reći vlada. Nama je potrošačka korpa značajno iznad prosečne razade, odnosno iznad 103 .000 dinara – ističe Mihajlović.
Da se i poslodavci ozbiljno pripremaju za pregovore na Socijalno-ekonomskom savetu za Kurir potvrđuje i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji ističe da su poslodavci spremni za povećanje minimalnih zarada ali u realnim okvirima.
– Uvek pred početak pregovora imamo anketu koju šaljemo članovima koji nam odgovore na 10 pitanja oko toga. Anketa pokazuje da se oko 80 odsto poslodavaca slaže da treba povećati minimlnu zaradu ali u granicama mogućnosti privrede. Mi imamo dve stvari o kojima tražimo da se vodi računa za narednu godinu, a to je rast BDP i inflacija i da minimalna zarada ne bude mimo tih pokazatelja – ističe Atanacković.
On to i pojašnjava na primeru.
– Ako je rast BDP oko 4 odsto i inflacija oko 4 odsto onda ni povećanje minimalne zarade ne može biti veći od zbira ovo dvoje, odnosno od osam procenata. Ali ako država da predlog da bude veće povećanje, onda tražimo da ona učestvuje i sama u toj razlici. Ranijih godina država je izlazila u susret poslodavcima smanjenjem doprinosa za PIO, a zadnju godinu-dve je povećavala neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 25.000 dinara. Ekonomija ima svoje zakonitosti od kojih se ne može pobeći. Privreda može da plati trošak rada onoliko koliko može, ali u svim normalnim ekonomijama se zarade povećavaju onoliko koliko se povaćala produktivnost rada – naglašava Atanacković.
Izvor: biznis.kurir.tv

KAKO SE RADI NA GRAĐEVINI U VRELIM DANIMA

sssstarapazova.org

18. 7. 2024. godine.

Iako ekstremno visoke temperature nepovoljno utiču na rad na otvorenom, brojni ljudi ipak su primorani da rade pod ovakvim uslovima.
Poslodavci su dužni da osiguraju uslove za bezbedan rad na gradilištima. Međutim, zakonom nije propisano na kojoj bi temperaturi vazduha rad trebalo prekinuti, odnosno kada je neophodno uvesti neke drugačije mere i drugačije organizovati radno vreme.
Iz Saveza samostalnih sindikata apeluju na poslodavce da slede preporuke Vlade Republike Srbije za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, te da vode računa o zdravlju zaposlenih.
Iz Sindikata ističu da bi preporuke za rad na visokim temperaturama iz 2007. godine  trebalo bi revidirati i učiniti obavezujućim.
Na koji način su radovi na građevini organizovani u uslovima visokih temperatura o tome je za RTV govorio predsednik Sindikata građevinskih radnika Josip Modić.