23 Jula, 2024

Dok Crnogorci planiraju da povećaju minimalnu zaradu na 600 evra za zaposlene sa srednjom školom i na 800 evra za one sa fakultetskom diplomom i srpski sindikati i poslodavci ozbiljno se spremaju da ukrste koplja o minimalcu za 2025. godinu.
Sindikalci svoje zahteve temelje na visini potrošačke korpe, dok poslodavci vagaju BDP i inflaciju, ali i jedni i drugi se slažu da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> mora biti povećana.
Pregovori u okviru Socijalno-ekonomskog saveta <www.kurir.rs/tag/25381/socijalno-ekonomski-savet> počinju polovinom avgusta, a čeka se samo još da država kandiduje svoje predstavnike za Radnu grupu koja će se baviti ovim pitanjem.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) <www.kurir.rs/tag/480431/savez-samostalnih-sindikata-srbije> kaže za Kurir da se u sindikatu intenzivno pripremaju za pregovore o minimalnoj zaradi.
– Mi pripremamo nekoliko varijanti što se tiče pregovora koji bi trebalo da počnu oko 15. avgusta, što je redovan termin sastanka Socijalno-ekonomskog saveta. U sredu 24. jula imamo sastanak na kome ćemo odrediti tim za pregovore. Nemamo nameru da se vezujemo za minimalnu potrošačku korpu jer taj termin više nigde u svetu ne postoji. Potrošačka korpa je potrošačka korpa i svi zaposleni imaju ista prava, odnosno imaju pravo da imaju normalne uslove za život – kaže Mihajlović.
Prema njegovim rečima SSSS će tražiti da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> bude znatno iznad trenutne minimalne potrošačke korpe.
– Imamo nekoliko projekcija, videćemo u kom ćemo pravcu ići, ali će to biti znatno iznad trenutne minimalne potrošačke krope, jer svakim danom cene pomalo idu na gore. U sledećoj godini kada krene primena nove minimalne zarade potrošačka korpa će biti mnogo veća. I mi to moramo da ugradimo u novu minimalnu cenu rada i ići ćemo iznad minimalne potrošačke korpe. Imamo priču da 2027. minimalna zarada treba da bude 650 evra, sada je trenutno 400 evra, i da bi se to postiglo otprilike svake godine minimalana zarada bi trebalo da raste 18 odsto. Videćemo šta će reći vlada. Nama je potrošačka korpa značajno iznad prosečne razade, odnosno iznad 103 .000 dinara – ističe Mihajlović.
Da se i poslodavci ozbiljno pripremaju za pregovore na Socijalno-ekonomskom savetu za Kurir potvrđuje i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji ističe da su poslodavci spremni za povećanje minimalnih zarada ali u realnim okvirima.
– Uvek pred početak pregovora imamo anketu koju šaljemo članovima koji nam odgovore na 10 pitanja oko toga. Anketa pokazuje da se oko 80 odsto poslodavaca slaže da treba povećati minimlnu zaradu ali u granicama mogućnosti privrede. Mi imamo dve stvari o kojima tražimo da se vodi računa za narednu godinu, a to je rast BDP i inflacija i da minimalna zarada ne bude mimo tih pokazatelja – ističe Atanacković.
On to i pojašnjava na primeru.
– Ako je rast BDP oko 4 odsto i inflacija oko 4 odsto onda ni povećanje minimalne zarade ne može biti veći od zbira ovo dvoje, odnosno od osam procenata. Ali ako država da predlog da bude veće povećanje, onda tražimo da ona učestvuje i sama u toj razlici. Ranijih godina država je izlazila u susret poslodavcima smanjenjem doprinosa za PIO, a zadnju godinu-dve je povećavala neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 25.000 dinara. Ekonomija ima svoje zakonitosti od kojih se ne može pobeći. Privreda može da plati trošak rada onoliko koliko može, ali u svim normalnim ekonomijama se zarade povećavaju onoliko koliko se povaćala produktivnost rada – naglašava Atanacković.
Izvor: biznis.kurir.tv

18. 7. 2024. godine.

Prosečna neto zarada u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa) koja je isplaćena u aprilu 2024. godine iznosi 96.614,00 dinara, odnosno 133.356 dinara u bruto iznosu.U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine, nominalno su veće za 15,3%, a realno za 9,8%.
Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Zarade zaposlenih u pravnim licima iznosile su 103.125 dinara. Zaposleni u javnom sektoru zarađivali su 101.031 dinara dok su zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih bile duplo manje i iznosile su 49.859 dinara.
Zaposleni u radnom odnosu imali su zarade od 97.049 dinara, dok su zaposleni van radnog odnosa zarađivali 58.580 dinara.Na teritoriji AP Vojvodine prosečna neto zarada po zaposlenom bila je nešto niža od republičkog proseka i iznosila je 91.029 dinara. Najviša prosečna zarada u Vojvodini zabeležena je u Južnobačkoj oblasti (100.866 dinara) gde prednjači grad Novi Sad sa prosečnom zaradom od 112.012 din.

Klikni na link: Zarade

28 Juna, 2024

*Međunarodna organizacija rada*
Ženeva, 24. jun 2024.godine
Međunarodna organizacija rada (MOR) udružila je snage sa Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju (GIZ) kako bi obezbedila bolji pristup žalbenim mehanizmima na nivou preduzeća za radnike u preduzećima u Srbiji, koja su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija.
Nemačka je ključni trgovinski partner Srbije sa preko 15 odsto ukupne vrednosti izvoza. Danas oko 3.000 kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na nemačko tržište. Dana 1. januara 2023. godine, stupio je na snagu nemački Zakon o korporativnim obavezama dužne provere u lancima snabdevanja, (SCA) sa ciljem da kompanije budu odgovorne za svoje prakse u lancu snabdevanja, obezbeđujući da poštuju ljudska prava, uključujući radna prava. Od 2024. godine, Zakon obavezuje kompanije sa preko 1.000 zaposlenih u Nemačkoj da obezbede dužnu pažnju u pogledu ljudskih prava duž čitavih lanaca snabdevanja. Ove kompanije moraju da identifikuju, procene i daju prioritet rizicima za ljudska prava u svom lancu snabdevanja, da preduzmu mere za sprečavanje ili minimiziranje kršenja ljudskih prava u svom lancu snabdevanja i uspostave kanal za žalbe radnika u njihovom lancu snabdevanja i nekih trećih strana.
Kompanije u Srbiji koje pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija sada su u obavezi da obezbede da svoje poslovanje poštuju održive prakse, uključujući poštovanje 11 međunarodno priznatih konvencija o ljudskim pravima, od kojih je 9 osnovnih instrumenata o ljudskim pravima MOR.
Prema SCA, kada je kompanija u Srbiji deo lanca snabdevanja nemačke kompanije, radnici u srpskoj kompaniji imaju pravo da podnesu žalbu nemačkoj kompaniji ili relevantnom nemačkom organu kada smatraju da njihova prava nisu poštovana. Ovaj žalbeni mehanizam je ključni element u postupcima dubinske analize ljudskih prava uspostavljenih Zakonom. Međutim, generalno se smatra efikasnijim kada radnici imaju mogućnost da interno izraze zabrinutost unutar kompanije umesto da se obraćaju trećim stranama za obeštećenje. U tom pogledu, žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu poslužiti kao vitalni prvi korak kroz koji radnici mogu tražiti da se razmotre potencijalna kršenja njihovih prava. Uvođenjem i održavanjem efikasnih žalbenih postupaka, poslodavac može, s jedne strane, da pokaže privrženost etičkim i poštenim praksama i na taj način zadrži svoju konkurentnost na tržištu. S druge strane, iskustvo takođe pokazuje da dobro funkcionišući žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu sprečiti skupu i dugotrajnu eskalaciju radnih sporova.
MOR je zajedno sa GIZ u februaru 2023.godine radnicima u preduzećima u Srbiji koja pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija omogućila bolji pristup žalbenim mehanizmima kroz projekat „Obezbeđivanje adekvatnog pristupa žalbenim mehanizmima za radnike u automobilskoj, elektro i tekstilnoj industriji u Srbiji”. Pristup MOR počiva na tri stuba:
1. Stvaranje dokaza: sveobuhvatna dijagnostika o formalnim i neformalnim žalbenim mehanizmima otkrila je da ni Zakon o radu ni posebni propisi u Srbiji ne regulišu žalbene mehanizme. U praksi, neki pojedinačni poslodavci su regulisali ove mehanizme svojim internim propisima, iako mnogi nisu.
2. Razvijanje alata: Priručnik o žalbenim mehanizmima zajedno sa Kodeksom o ravnopravnosti izrađen je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti koji pruža praktičnu pomoć u uvođenju internih mehanizama za žalbe i radnicima i poslodavcima i promoviše mere protiv diskriminacije. Priručnik se trenutno ažurira kako bi odražavao najnovija dešavanja u zakonodavstvu i praksi dužne pažnje.
3. Izgradnja kapaciteta zainteresovanih strana: zaduženi za saglasnost u srpskim kompanijama i mnogi radnici koji su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija obučeni su da unaprede svest o uticaju novih zahteva koji proističu iz usvajanja Zakona o lancu snabdevanja. Kroz radionice sa sindikatima i privatnim sektorom u Srbiji, projekat je doprineo uvođenju efikasnih internih mehanizama za žalbe i podizanju svesti među radnicima i poslodavcima o ljudskim pravima u odnosu na proces dužne pažnje.
Kada žalbeni mehanizmi ne dovedu do rešenja postavljenog pitanja, trebalo bi da budu
dostupni drugi načini rešavanja sporova. U Srbiji Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova daje mogućnost strankama u radnom sporu da zatraže posredovanje. Projekat je opremio Agenciju alatima i znanjem za unapređenje njenih usluga, što je rezultiralo povećanjem od 59 procenata slučajeva.
U svojoj drugoj fazi, koja će trajati do marta 2025. godine, projekat će proširiti svoje intervencije na nekoliko drugih grana srpske privrede u kojima su prisutni lanci snabdevanja kompanija iz EU, kako bi se obezbedio bolji pristup efikasnim žalbenim mehanizmima za više radnika u Srbiji, što će doprineti opštem poboljšanju uslova rada.

19 Juna, 2024

Na današnjem sastanku Regionalnog sindikalnog saveta Solidarnost, koji okuplja reprezentativne sindikate bivše Jugoslavije, na kome je predsedavao Savez slobodnih sindikata Slovenije, razmotrene su brojne teme od izuzetnog značaja za nastavak funkcionisanja i aktivnosti mreže na unutrašnjem planu, prioritetne politike u periodu do kraja 2025. godine i intenziviranja saradnje sa Evropskom konfederacijom sindikata kroz projektne i druge aktivnosti.
Sastanku prisustvuju predstavnici svih sindikalnih centrala regiona, kao i predstavnici Evropske konfederacije sindikata. U kontekstu evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana naglašena je potreba jačanja pozicije, uloge i kapaciteta sindikata u procesu pridruženja EU.
Postignuta je puna saglasnost u očuvanju i osnaživanju solidarnosti kao osnovnog načela mreže, kao i u odnosu na pitanja koja su podjednako važna za sve sindikate regiona, a tiču se migracija, položaja mladih i njihovog zadržavanja u matičnim zemljama i učlanjenja u sindikate, novih oblika zapošljavanja, socijalnog dijaloga i jačanja kapaciteta sindikata.
Posebno je naglašena potreba jačanja postojećih kanala vidljivosti sindikata, prisustva na društvenim mrežama, digitalna promocija i komunikacija sa javnošću.

13 Juna, 2024

Srpski radnik koji privremeno radi u Nemačkoj i Sloveniji ima ista prava kao domaći radnik zahvaljujući sporazumima koje Srbija ima sa tim zemljama.

To podrazumeva da upućeni radnici odlaze u te zemlje preko Zavoda za zapošljavanje, a ne preko posredničkih agencija, koje obećavaju mnogo, a često to ne ispune.

Predstavnici te dve evropske zemlje su, na konferenciji „Transnacionalna saradnja u cilju veće podrške mobilnim – upućenim radnicima, na relaciji Srbija-Slovenija-Nemačka“, naglasili da oni „ne kradu“ naše radnike, već samo angažuju nezaposlene koji su na evidenciji našeg zavoda.

Oni su ocenili da je to, uprkos činjenici da je sve veći odliv srpskih mozgova preko granice, na dobrobit svih, s obzirom na to da Slovenija i Nemačka dobijaju nedostajući kadar, a naši radnici veću platu i bolje uslove rada.

Interes tih zemalja je, kako su istakli, da svi radnici imaju ista prava, a ne da budu prevareni i eksploatisani.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije, koji je bio domaćin skupa, svesni su, prema rečima potpredsednika Duška Vukovića, da je Srbija u vrhu zemalja iz koje ljudi najviše emigriraju i da se time smanjuje sindikalno članstvo, ali da je Savez spreman da pomogne i informiše naše radnike kako ne bi bili prevareni i kako bi se, nakon privremenog rada u inostranstvu, vratili u Srbiju.

Vuković je precizirao da su upravo Nemačka i Slovenija u vrhu zemalja gde privremeno odlaze naši radnici, pod uslovima Zakona o upućivanju, koji  je Srbija donela 2015. godine, a da sa te dve zemlje imamo potpisane ugovore o socijalnom osiguranju.

Jelena Nađ, iz Ministarstva za rad Srbije, naglasila je da se, u vreme intenzivnih migracija, mora urediti odlazak na rad u druge zemlje, kao i da se, eventualno, obezbede i novi sporazumi o socijalnom osiguranju, uprkos tome što su postojeći sveobuhvatni i uključuju brojna prava koja ostvaruju naši radnici dok rade u tim zemljama.

Prema njenim rečima, velike su prednosti koje ovi sporazumi obezbeđuju upućenim radnicima, poput pravne i socijalne sigurnosti, kao i lakše administrativne procedure.

Direktorka Zavoda za zapošljavanje Slovenije, Greta Metka Barbo Škerbinc, navela je da u toj zemlji radi oko 14.000 srpskih radnika, da su im prava ista kao domaćim radnicima, te da se, zahvaljujući Sporazumu o socijalnom osiguranju između dve zemlje, izbegavaju posrednici, a slovenački zavod proverava poslodavce u toj zemlji koji traže radnike.

Savetnik za radna i socijalna pitanja u ambasadi Nemačke u Srbiji, Peer Krumrey, rekao je da je Nemačka znatno olakšala ulazak na tržište rada te zemlje, te da srpski radnik ima ista prava kao nemački.

Konferencija o upućenim radnicima održana je u okviru projekta o Pravednoj evropskoj mobilnosti radnika – “FELM2” o kom je više informacija dostupno na sajtu  https://sindikat.rs/savetovaliste/.

Među učesnicima bili su i savetnici iz Mreže savetovališta iz Slovenije – Marko Tanasić, ZSSS i savetnice iz Mreže Fair Mobility iz Nemačke – Šejla Vojić i Bojana Spalević.

Projekat FELM 2 finansijski podržava Evropska komisija iz Programa Evropske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije – EaSI.