04.04.2024.

Иницијатива за унапређење материјалног и радно-правног положаја

запослених у култури

Влада Републике Србије и репрезентативни синдикати у култури – Самостални
синдикат културе Србије и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност”
закључили су 15. децембра 2023. године Споразум o унапређењу материјалног и радно-
правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија,
аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: Споразум).
Стране потписнице Споразума сагласиле су се да ће се приступити потребним
активностима у циљу унапређења материјалног и радно-правног положаја запослених у
установама културе чији је оснивач Република Србија, aутономна покрајина и јединица
локалне самоуправе и у вези са тим утврђене су и приоритетне области унапређења, и то:

• унапређење одређених права, обавеза и одговорности из радног односа запослених у
  култури путем измена и допуна Посебног колективног уговора за запослене у
  установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и
  јединица локалне самоуправе. Посебан колективни уговор о изменама и допунама
  Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија,
  аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, сагласно утврђеним областима
  унапређења и постигнутим социјалним дијалогом, потписан је 15. децембра 2023.
  године и објављен у Службеном гласнику Републике Србије („Службени гласник РС”,
  број 114/23).
• дефинисање предлога за измену утврђене висине основице и коефицијената за
  обрачун и исплату плата запослених у култури, кроз социјални дијалог са
  репрезентативним синдикатима;
• друга питања која су од утицаја на материјални и радно-правни положај запослених у
  култури.
  У циљу спровођења Споразума, Закључком Владе 05 Број: 02-1367/2024-1 од 22.
  фебруара 2024. године (у даљем тексту: Закључак) образована је Радна група зa
  унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе
  чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединицa локалне самоуправe (у
  даљем тексту: Радна група). Радну групу чине представници Министарства културе,
  Генералног секретаријата Владе, Републичког секретаријата за законодавство,
  Министарства финансија, Министарства државне управе и локалне самоуправе,
  Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Самосталног синдиката
  културе Србије и Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независност”,
  сагласно тачки 3. Споразума којим су се стране сагласиле да ће радну групу чинити
  представници Владе и репрезентативних синдиката у култури.

У складу са задацима Радне групе утврђеним Споразумом и Закључком, извршена
је анализа постојећег нормативног оквира, којим се уређују права, положај и плате
запослених у култури и сачињена иницијатива за унапређење материјалног и радно-
правног положаја запослених у култури, која се подноси Влади и надлежним
министарствима, ради предузимања неопходних активности и мера које ће се разматрати
приликом првих измена и допуна Закона о буџету Републике Србије за 2024. годину, у
складу са оквирима буџета Републике Србије.
У вези са напред изнетим, овом иницијативом Радна група у циљу унапређења
материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је
оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе,
предлаже:

• повећање основице за обрачун и исплату плате запосленима у установама
  културе за 13% у односу на важећу основицу од 4.522,58 динара – увећана основица за
  13% у односу на важећу основицу износи 5.110,52 динара.
  Повећање основице за обрачун и исплату плате запосленима у установама културе
  се предлаже из следећих разлога:
• Основица за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама није
  јединствена, већ је у целокупном систему утврђено преко 10 различитих основица, те је
  потребно извршити делимично усклађивање основних плата запослених у установама
  културе са основним платама запослених у другим јавним службама, на првом месту кроз
  увећање основице.
• Основице за обрачун и исплату плата у поједним јавним службама увећане
  су у септембру 2023. године. Наведеним увећањем није обухваћено и увећање основице за
  обрачун и исплату плата за запослене у установама културе, што је додатно утицало на
  неједнак положај запослених у установама културе у односу на запослене у другим јавним
  службама.
• За запослене у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, као
  и за запослене у предшколском образовању Закључком Владе 05 бр. 121-8545/2023 од 18.
  септембра 2023. године основица за обрачун и исплату плата у износу од 4.312,53 динара,
  повећана је на 4.549,72 динара. Закључком Владе 05 бр. 121-12572/2023 од 25. децембра

1. године додатно је повећана на 5.004,69 динара. (основица се примењује од јануара
   месеца 2024. године).

• Кумулативно увећање плата запослених у области просвете које се
  остварило у периоду од јануара 2023. године до јануара 2024. године износи 31%.
• За запослене у студентском стандарду, Закључком Владе 05 бр. 121-
  8545/2023 од 18. септембра 2023. године основица за обрачун и исплату плата у износу од
  4.109,91 динара, повећана је на 4.335,96 динара. Закључком Владе 05 бр. 121-12572/2023
  од 25. децембра 2023. године додатно је повећана на 4.769,56 динара (основица се
  примењује од јануара месеца 2024. године).
• Закључком Владе 05 бр. 121-8545/2023 од 18. септембра 2023. године
  повећане су и основице за обрачун и исплату плата медицинских сестара, здравствених

техничара, односно других лица са завршеном одговарајућом високом, односно средњом
школом здравствене струке и неговатељице.

• Запосленима са средњом стручном спремом у установама социјалне заштите
  и здравственим установама чији је оснивач Република Србија, на основу Закључка Владе
  05 бр. 121-8545/2023 од 18. септембра 2023. године, основица је увећана за 5,5 %, што
  износи 5.228,50 динара. За наведену категорију запослених (за медицинску сестру,
  здравственог техничара, односно друга лица са завршеном одговарајућом високом,
  односно средњом школом здравствене струке) након додатног увећања које се примењује
  од јануара месеца 2024. године основица износи 5.751,35 динара.
• Закључком Владе 05 Број: 121-11121/22 од 29. децембра 2022. године,
  основица за обрачун и исплату плате запослених у установама културе утврђена је у
  износу од 4.111,44 динара, почевши од обрачуна и исплате плате за јануар 2023. године. У
  току 2023. године плате запослених у установама културе које се финансирају из буџета,
  обрачунавале су се и исплаћивале по наведеној основици која је утврђена у децембру

1. године. У току 2023. године није вршено усклађивање и повећање основице за
   обрачун и исплату плата запосленима у култури. Након увећања основице за обрачун и
   исплату плате запослених у свим јавним службама, од јануара месеца 2024. године,
   обрачун и исплата плате запосленима у установама културе врши се по основици од
   4.522,58 динара.

• У установама културе, према подацима из октобра 2023. године којима
  располаже Министарство културе, запослено је 10.550 лица (Република Србија и АП
  Косово и Метохија – 2.222; АП Војводина – 880; јединице локалне самоуправе – 7.448).
• У установама културе, применом важеће основице и припадајућег
  коефицијента, основна плата за 1.796 запослених је испод или до висине минималне
  зараде. Повећањем основице за 13% број запослених којима би се исплаћивала
  загарантована минимална зарада износио би 826 запослених. Међу запосленима чија
  се основна плата обрачунава у износу који је испод или у висини минималне зараде су и
  запослени који обављају дефицитарне послове за установе културе, а од којих зависи
  несметано обављање делатности и функционисање установа културе. Наведени послови
  обављају се претежно са IV степеном стручне спреме али и нижим степенима стручне
  спреме, као што су: техничар препаратор, књиговезац, суфлер драме, суфлер опере,
  власуљар, реквизитер, маскер, главни декоратер, мајстори сцене, техничар расвете, тона и
  видеа, архивар, столар и др), па се повећањем основице непосредно утиче на побољшање
  и њиховог материјалног положаја у циљу задржавања овог кадра у установама културе.
• Запослени који су носиоци делатности у установама културе (архивисти,
  конзерватори, кустоси, глумци, оркестарски музичари и други) обављају специфичне
  послове и морају поседовати знања и вештине која се стичу радним искуством у
  установама, или таленте од којих зависи делатност установа културе. Установе културе се
  сусрећу са проблемима који се односе на ангажовање и задржавање постојећег стручног
  кадра због чега је неопходно предузимање конкретних мера за унапређење положаја
  запослених, како би били обезбеђени услови за несметано обављање делатности установа
  културе. Примера ради, основна плата носилаца делатности у култури за чије послове је
  утврђен коефицијент од 17,30 (архивист, конзерватор, археолог, кустос и др.) са увећањем

за минули рад (просек од 8%) износи 84.499 динара, што је за оквирно 11.000 динара мање
од просечне нето зараде у Републици Србији за јануар 2024. године (95.863 динара).

• Треба узети у обзир и податак да просечна основна месечна зарада (без
  минулог рада и додатака) запослених у установама културе, према важећој основици у
  износу од 4.522,58 динара, на основу прикупљених података о установама културе на свим
  нивоима власти, којима располаже Министарство културе, износи 69.491,77 динара.
• Увећање основице за 13% је оправдано и због повећања минималне цене
  рада. Минимална цена рада за 2024. годину износи 271 динар по сату, односно са 176
  радних сати на месечном нивоу износи 47.696 динара. Минимална зарада у 2024. години
  је у односу на претходну 2023. годину повећана за 17%.
  Повећањем основице за 13%, са постојеће основице у износу од 4.522,58 динара
  на 5.110,52 динара, према подацима којима располаже Министарство културе
  финансијски ефекат на буџет би износио 162.995.924,16 динара на месечном нивоу,
  односно 1.955.951.089,96 динара на годишњем нивоу.
  У Београду, 4. априла 2024.

Чланови Радне групе:

Вукица Килибарда, председник

др Наташа Завођа

Радован Јокић

Данијела Ванушић

Жељко Ћургуз

Гордана Пођанин

Драгана Краљ

Дуња Ившан

Дуња Ђорђевић

15. – 17.05.24.

Кликни на линк: Позив

Кликни на линк: Пријава

29. март 2024.

У циљу спровођења Споразумом о унапређењу материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе који су закључили представници Владе и репрезентативних синдиката у култури 15. децембра 2023. године и у складу са Закључком Владе 05 Број: 02-1367/2024-1 од 22. фебруара 2024. године образована је Радна група зa унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединицa локалне самоуправe, са задатком да изврши анализу постојећег нормативног оквира, којим се уређују права, положај и плате запослених у култури и да сачини и поднесе иницијативу за унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у култури надлежним министарствима и Влади, ради разматрања и утврђивања.

Чланови Радне групе су представници Министарства културе, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија, Републичког секретаријата за законодавство и Генералног секретаријата Владе, као и представници Самосталног сидиката културе Србије и Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независностˮ.

Радна група је одржала четири састанка у периоду од 5 до 27. марта 2024. године на којима је анализиран постојећи нормативни оквир којим се уређују права, положај и плате запослених у култури, разматрани проблеми, као и предности и недостаци могућих решења за унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у култури.

Радна група је као један од приоритетних задатака разматрала могућност корекције износа основице, као елемента за обрачун и исплату плата запослених у култури, чије ће увећање имати посебан ефекат побољшања материјалног положаја свих запослених у култури.

Прва фаза рада Радне групе закључена је иницијативом за повећање основице која ће бити поднета надлежним министарствима и Влади до средине следеће седмице.

Радна група ће се у наставку рада бавити корекцијом Уредбе о коефицијентима свих запослених у култури.

22/03/2024

Internacionala obrazovanja – Sektor za ljudska i sindikalna prava
ETUCE

Poštovane kolege,

Obraćam vam se u ime članova Sindikata obrazovanja Srbije na Kosovu i Metohiji i svih zaposlenih u obrazovanju zbog ugroženosti egzistencije i elementarnih ljudskih, radnih i sindikalnih prava izazvanih jednostranim potezima organa vlasti iz Prištine.

Odbor obrazovanja Sindikata obrazovanja Srbije iz Kosova i Metohije i Predsedništvo Sindikata obrazovanja Srbije analizirali su nepovoljnu situaciju i zaključili da je potrebno da se obratimo međunarodnim sindikalnim organizacijama čiji smo dugogodišnji aktivni članovi.

Neizdrživa situacija izazvana je odlukom Centralne banke iz Prištine da se kao jedina valuta plaćanja od 1. februara 2024. uvodi evro, a zabranjuje platni promet sa Srbijom i plaćanje dinarom, valutom Srbije.

Time je svim zaposlenima u obrazovanju, kao i ustanovama zdravstva, socijalne podrške i penzionerima, onemogućeno raspolaganje primanjima stečenim po osnovu rada. Plate i penzije, kao i socijalna davanja Srbima na Kosovu i Metohiji, kao i ostalom nealbanskom stanovništvu, uplaćuje iz budžeta Republike Srbije.

Na Kosovu i Metohiji deluju 103 osnovne i srednje škole, 17 predškolskih ustanova, 2 visoke škole i Univerzitet, sa više hiljada zaposlenih koji svoje pravo na zaradu ostvaruju preko Ministarstva prosvete Republike Srbije i platu primaju iz Budžeta Republike Srbije.

Iz Budžeta Republike Srbije isplaćuje se 60.946 plata i penzija, 2430 stipendija za studente i finansiraju narodne kuhinje za oko 2.000 socijalno najugroženijih građana. Ukidanjem dinara kao sredstva plaćanja direktno se ogroman broj stanovnika lišava osnovnih sredstava za život.

Pored nemogućnosti raspolaganja platama, sprečen je i ulazak robe široke potrošnje, što ugrožava elementarno funkcionisanje stanovništva, snabdevanje zdravstvenih ustanova i apoteka. Obrazovni sistem je takođe ugrožen, jer nedostaju nastavni materijali i oprema, a samim tim ugrožen je i kvalitet obrazovanja.

Zaposleni u obrazovanju i njihove porodice zabrinuti su za svoju budućnost i osećaju se nebezbedno, te ove postupke doživljavaju kao dodatni pritisak na iseljavanje sa teritorije Kosova i Metohije.

Proces pregovora sa prištinskim vlastima odvija se uz posredovanje EU i drugih važnih činilaca, a sa situacijom je upoznata i svetska javnost na sednici Saveta bezbednosti UN početkom februara 2024. Pregovori su u zastoju i bez praktičnog rešenja ovog i drugih problema sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.

Obraćamo vam se kao krovnim međunarodnim organizacijama čiji smo članovi sa željom da se i vi uključite u rešavanje ovih problema i u kapacitetu nadležnosti svoje organizacije podstaknete i podržite pregovarački proces i utičete na što skorije obezbeđivanje sigurnosti života i elementarnih uslova našim članovima, njihovim porodicama i ugroženom stanovništvu.

U solidarnosti

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije
Mr Valentina Ilić

Klikni na link: Dokument (verzija na engleskom jeziku)

13 Marta, 2024

Nakon što su države članice Evropske unije u ponedeljak, posle četiri godine napora Evropske konfederacije sindikata i njenih organizacija članica, konačno usvojile Direktivu o radu preko digitalnih platformi, milioni radnika će konačno dobiti pravo na minimalne zarade, naknadu tokom bolovanja i zaštitu radnog mesta.

Sindikati su uspeli da u tekst Direktive uključe pretpostavku zaposlenja sa jasnom odredbom da je teret dokazivanja – na strani digitalne platforme. Umesto da radnici pojedinačno prolaze kroz dugačke sudske procedure da bi dokazali da su radnici, sada je na platformskim korporacijama da dokažu da oni nisu zaposleni ni da uživaju prava po tom osnovu.

Direktiva, takođe, prepoznaje ulogu sindikata u svim aspektima platformske ekonomije, uključujući pitanja kao što je upravljanje algoritmima. Uprkos pozivima na slabljenje ovih odredbi, one su ostale nedirnute, potvrđujući snažnu potrebu za kolektivnim pregovaranjem u platformskoj ekonomiji.

Prema Evropskom savetu, do kraja godine broj ljudi koji rade putem digitalnih platformi će porasti do 43 miliona.

Po završetku glasanja u Savetu ministara EU, savezni sekretar EKS, Ludovik Vut je rekao: „Pobedili smo. Sindikati su doneli promenu.“

„Najzad su data rešenja za rešenje pitanja skandaloznog lažnog zapošljavanja. Ova odluka znači da će milioni radnika koji rade putem digitalnih platformi imati pravo na minimalnu zaradu, naknadu tokom bolovanja, naknadu za godišnji odmor i socijalnu zaštitu.“

„Ujedinjavanje snaga na evropskom nivou bilo je od presudne važnosti za dobijanje ovog zakonodavstva, koje je globalno prvo ovog tipa. Snažna posvećenost naših saveznika u Evropskom parlamentu i Savetu je uspela ovaj cilj da postigne. Države članice su istrajale i uspele da razotkriju dimnu zavesu platformskih korporacija. Danas su stale na stranu radnika. Mi pozdravljamo špansko i belgijsko predsedavanje Savetom EU jer su bili odlučni u tome da se ovo zakonodavstvo donese. Sada je vreme da se nacionalne vlade pripreme za brzu primenu“, rekao je Vut.ׅ

Evropski parlament treba da potvrdi Direktivu o platformskom radu na plenarnom zasedanju krajem aprila. Po završetku procesa usvajanja, države članice će imati dve godine da ugrade odredbe Direktive u nacionalna zakonodavstva.