23 Decembra, 2025
Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i Saveza samostalnih sindikata Srbije i u narednom period ostaju posvećeni socijalnom dijalogu, ali će, ukoliko izostanu konkretni rezultati u zaštiti zaposlenosti, prava i standarda radnika, biti prinuđeni da organizuju i druge oblike sindikalnog delovanja.
To je ukazano na sednici Veća SSS Vojvodine, održanoj juče u Novom Sadu, kojom je predsedavao Goran Milić, uz učešće predsednika SSSS Zorana Mihajlovića, a na kojoj su razmatrane ključne teme od značaja za položaj zaposlenih i razvoj socijalnog dijaloga u Republici.
Nakon što je Mihajlović informisao o aktivnostima Saveza nakon održane javne sednice Veća, članovi Veća su razmotrili informacije sa sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, na kojoj je dogovoreno formiranje operativnog tima radi obezbeđenja kontinuiranog razmatranja problema i bržeg donošenja mera za njihovo rešavanje, čime je ispunjen jedan od zahteva SSSS upućen vlastima.
U okviru rasprave u vezi socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja, razmatrani su predlozi koje su dali poslodavci na tekst opšteg kolektivnog ugovora, za čije zaključivanje je Savez uputio inicijativu, kao i naši zahtevi za izmene Zakona o radu i Nacrta zakona o radnoj praksi.
Članovi Veća su obavešteni o inicijativi Sindikata obrazovanja Srbije za izmene i dopune Zakona o radu, kojom se predlaže da se kolektivnim ugovorima na nivou grane ili delatnosti mogu ugovarati određena prava koja nisu uređena zakonom, isključivo za članove ugovornih strana – potpisnika kolektivnog ugovora, što je ocenjeno kao posebno značajno za javni sektor i jačanje kolektivnog pregovaranja u ovoj oblasti.
Članovi Veća su razmatrali i operacionalizaciju dva zahteva SSSS, sa ciljem da se spreči dalje urušavanje zaposlenosti i obezbedi zaštita radnih mesta u realnom sektoru.
Na sednici je ponovo ukazano da prosečna plata ne pokriva zvaničnu potrošačku korpu, dok je realna potrošačka korpa, prema procenama sindikata, oko 60.000 dinara skuplja, što ozbiljno ugrožava životni standard zaposlenih.
Razmatrana su ključna sistemska pitanja iz oblasti rada i penzijskog sistema – problem kompresije zarada i u tom kontekstu uvođenje platnih razreda prepoznato je kao neophodno i jedino rešenje koje omogućava jasnije vrednovanje složenosti poslova, odgovornosti i potrebnih kompetencija, kao i problem trajnog umanjenja penzija, što predstavlja značajnu nepravdu prema zaposlenima koji su ostvarili puni radni staž, a nisu ispunili starosni uslov za penzionisanje.
