Sindikati u regionu će nastaviti da grade solidarnost i nalaze praktične načine da međusobno sarađuju kako bi se izborili za veće plate, bolja radna prava i uslove rada u svim zemaljama. Na izgradnji boljeg ambijenta za sindikalno delovanje, saniranje posledica prelaska na „zelenu agendu“ i borbu za pravednu tranziciju za zaposlene, sindikati će imati nesebičnu pomoć Evropske konfederacije sindikata (EKS), rečeno je na koordinacionom sastanku Regionalnog saveta sindikata “Solidarnost”, koji je održan 1. aprila u Beogradu. Sastanak, organizovan u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, počeo je minutom ćutanja za rudare koji su nastradali u teškoj nesreći koja se desila u rudniku uglja „Soko“ u Soko Banji, u kojoj je poginulo osam rudara, a povređeno 18. Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da je reč o tragediji koja nas je još jednom, na najsuroviji način, uverila koliko je rizičan rudarski posao i koliko neizvesnosti sa sobom nosi svaki njihov odlazak na radno mesto. I ova, kao i ranije nesreće u tom rudniku, svedoče o nedovoljno sprovedenim merama zaštite i bezbednosti zdravlja na radu, zbog čega Savez još jednom upozorava nadležne organe da se one moraju striktno poštovati i da uslovi rada moraju omogućiti bezbedan i zdrav rad, naglasio je Orbović. Otvorivši ovaj hibridni skup, na kojem su učestvovali predstavnici sindikata iz Slovenije, Hvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije, Orbović je istakao značaj Saveta, koji već deceniju svog postojanja svedoči o solidarnosti i prijateljstvu sindikata u regionu koji, svojim iskustvima i razmenom informacija, pomažu jedni drugima, u cilju zajedničke borbe za bolje uslove rada svih radnika u ovom regionu.
„Nadam se da ćemo ostati solidarni i da ćemo zajedno uspeti u zajedničkom cilju za bolji svet rada“, naglasio je Orbović.
Savezni sekretar EKS Ester Linč rekla je da, dok većina poslodavaca u Evropi tokom pandemije i krize koja je ona izazvala pokušavaju da posvađaju radnike i različite sektore između sebe, EKS će raditi upravo suprotno, „razvijaćemo solidarnost boreći se za prava i interese svih radnika, pre svega za bolje plate i bolje uslove rada zaposlenih, bez obzira na njihov status“. Martin Aleksandar iz EKS rekao je da sindikati danas u svom radu treba da korste digitalne tehnologije kako bi unapredili i pospešili svoje aktivnosti, da su mogućnosti digitalnog sindikalizma veoma velike i dragocene, i da mreža Solidarnost u tom smislu može mnogo da pomogne svojim članicama. Na skupu je ukazano da će prelazak na cirkularnu ekonomiju promeniti čitave industrijske sektore, posebno energetiku i prateće grane zasnovane na ekploataciji fosilnih sirovina koje direktno zagađuju životnu sredinu. Taj put do zelene agende dovešće i do novih radnih mesta, ali i do rasta nezaposlenosti što će biti posebno veliki izazov za sindikate. Da bi se takve posledice predupredile ili makar značajno smanjile, potrebno je, kako je rečeno, pritiskati države i kompanije da obezbede uslove za prekvalifikacije i stalno profesionalno usavršavanje radnika za nove sektore i nova, kvalitetnija radna mesta. Ester Linč je sugerisala da sindikati u mreži Solidarnost treba da iskoriste novu zajedničku digitalnu alatku – e-bilten kako bi razmenjivali iskustva u aktivizmu na temu borbe za zaštitu i prava radnika i pravednu tranziciju i drugim izazovima. Ukoliko se ta iskustva pokažu korisnim, tada bi se takve informacije i analize putem digitalnoog sindikalnog magazina distribuirale i širem članstvu, kao i zaposlenima koji nisu članovi, a koji bi to mogli postati zahvaljujući širenju informacija. Linč je nagovestila i mogućnost da EKS pokrene onlajn platformu za peticije koja bi evidentirala razne sindikalne inicijative za donošenje ili izmenu regulative u interesu sindikalnih članova i potencijalno zainteresovanih radnika za sindikalno organizovanje.
„Ne možemo se osloniti na mejnstrim medije da će oni prenositi naše informacije“, zaključila je Linč.
Predstavici Saveza sindikata Republike Srpske i Saveza samostalnih sindikata BiH izneli su primedbe što njihove organizacije nisu uključene u projekte razvoja digitalnog sindikalizma koje finansira EU preko EKS. Ranka Mišić je podsetila da su sindikati iz BiH jedni od pokretača i osnivača Saveta, ali da im se uskraćuje temeljno radničko pravo da sarađuju i razmenjuju iskustva.„Naša zemlja je na ’crnoj sindikalnoj listi’, jer nije kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, pa nam se uskraćuju finansijska sredstva za učestvovanje u radu Saveta. Evropa je duboko podeljeno društvo i ona se mnogo promenila za poslednjih pet godina. U njoj nema više hegemonije. Zar nismo naučili tokom pandemije da sve može da se promeni, ali čovek kao vrednost ne može. Od nas, ljudi, zavisi opstanak na ovoj planeti, a ne od novca i stereotipa“, ukazala je ona. Njihov zahtev su podržali svi članovi Saveta, naglasivši da svi moraju biti ravnopravni, dok je Ester Linč rekla da bi bilo potpuno pogrešno da sindikati iz BiH budu zbog finansija onemogućeni da učestvuju u radu Saveta. Ona je obećala da će EKS nastaviti da o ovom problemu razgovara sa EU kako bi problem bio rešen. Miodrag Pantović iz Regionalne kancelarije Solidarnost obavestio je da je učešće kolega iz BiH na ovom skupu obezbeđeno zahvaljujući finansijskim sredstvima kolega iz francuskog CFDT.
