![\"\"](\"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/01.png\")
<\/figure>\n<\/div>\n\n\nUgovori na odre\u0111eno vreme mogli bi da traju najdu\u017ee godinu dana, umesto dosada\u0161nje dve, ukoliko bude prihva\u0107en predlog Studentske liste, \u010diji je cilj da zaposleni br\u017ee dobiju ugovor na neodre\u0111eno i ve\u0107u sigurnost na radnom mestu.
Zoran Mihajlovi\u0107, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podr\u017eava skra\u0107ivanje roka, ali upozorava da je jo\u0161 ve\u0107i problem nedosledna primena zakona, zbog koje, kako navodi, pojedini zaposleni i po sedam, osam, pa i deset godina rade na odre\u0111eno, uz prekide.
Studentska lista predla\u017ee da se maksimalno trajanje rada na odre\u0111eno skrati sa 24 na 12 meseci. Poslodavac \u0107e, kako se navodi u programu, s istim radnikom za isti posao mo\u0107i da zaklju\u010di najvi\u0161e \u010detiri takva ugovora, dok \u0107e zamena privremeno odsutnog zaposlenog trajati do njegovog povratka, najdu\u017ee 36 meseci.
\u201cU potpunosti sam saglasan s tim da bi maksimalno trajanje rada na odre\u0111eno vreme trebalo skratiti sa dve godine na godinu dana izmenama Zakona o radu. Jer time \u0107e se zaposlenima omogu\u0107iti da ranije dobiju ugovor na neodre\u0111eno vreme. Me\u0111utim, nije problem samo u du\u017eini zakonskog roka, ve\u0107 i u primeni propisa. Jer u pojedinim delovima javnog sektora, uklju\u010duju\u0107i ministarstva, ima zaposlenih koji po nekoliko godina rade na odre\u0111eno vreme, uz prekide\u201d, navodi Mihajlovi\u0107 i dodaje da je sama primena zakona problemati\u010dnija od toga da li je re\u010d \u201eo godini ili dve takvog rada\u201d.
On, ipak, podse\u0107a da je 2014. godine rok za rad na odre\u0111eno produ\u017een sa godinu na dve godine, izme\u0111u ostalog, i zbog zahteva mladih koji su prvi put zasnivali radni odnos. Du\u017ei period omogu\u0107avao je poslodavcima da bolje upoznaju zaposlene pre nego \u0161to odlu\u010de da ih zaposle zastalno.
\u201cMislim da bi sada bilo vreme da se to vrati na godinu dana. Nema potrebe da neko bude dve i vi\u0161e godina na odre\u0111eno. Sa tih godinu dana mo\u017ee lak\u0161e da se kontroli\u0161e da li se kr\u0161e zakoni ili ne\u201d, ka\u017ee Mihajlovi\u0107.
Prema njegovoj oceni, tr\u017ei\u0161te rada danas je druga\u010dije nego pre vi\u0161e od decenije: poslodavci sve vi\u0161e tra\u017ee radnike, a kvalitetne radne snage je sve manje. Stoga, Mihajlovi\u0107 smatra da bi skra\u0107ivanje roka moglo da bude jedan od argumenata da mladi ostanu u Srbiji, uz ve\u0107u sigurnost zaposlenja.
\u201cIpak, ni kra\u0107i rok ne\u0107e re\u0161iti problem ukoliko se propisi ne budu dosledno primenjivali i ako poslodavci koji ih kr\u0161e ne budu sankcionisani. Kakav god zakon da se donese, ako se to ne primenjuje u praksi, onda imamo problem. Ako do\u0111e do kr\u0161enja od strane poslodavca, a nema sankcija, to posle postaje po pravilu praksa\u201d, upozorava on.
Zato se i sindikati zala\u017eu za sveobuhvatne izmene radnog zakonodavstva, umesto da se promene svode samo na skra\u0107ivanje trajanja rada na odre\u0111eno. Prema njegovim re\u010dima, spremni su za razgovore o reformi, a u\u010destvuju i u projektu sa Me\u0111unarodnom organizacijom rada i Evropskom unijom.
\u201cMoramo da u\u0111emo u sveobuhvatne izmene, jednostavno moramo da radimo potpuno novi zakon o radu i da vidimo koliko mo\u017eemo da pobolj\u0161amo status radnika\u201d, ka\u017ee Mihajlovi\u0107.
Predlog Studentske liste otvara i pitanje da li bi skra\u0107ivanje roka sa 24 na 12 meseci samo po sebi pove\u0107alo sigurnost zaposlenih ili bi, bez efikasnog nadzora, pojedini poslodavci nastojali da izbegnu obavezu zapo\u0161ljavanja na neodre\u0111eno.
Mihajlovi\u0107 smatra da bi kra\u0107i period olak\u0161ao kontrolu po\u0161tovanja zakona, ali ponavlja da je za za\u0161titu radnika neophodna i njegova dosledna primena.
Prema va\u017ee\u0107em \u010dlanu 37 Zakona o radu, radni odnos na odre\u0111eno vreme sa istim zaposlenim, po pravilu, ne mo\u017ee da traje du\u017ee od 24 meseca, bez obzira na to da li je zaklju\u010den jedan ili vi\u0161e ugovora. Zakon, me\u0111utim, predvi\u0111a izuzetke, izme\u0111u ostalog, za zamenu privremeno odsutnog zaposlenog, rad na projektu i pojedine druge slu\u010dajeve.
Ugovor o radu na odre\u0111eno vreme s istim zaposlenim, po pravilu, mo\u017ee da traje najdu\u017ee 24 meseca, bez obzira na to da li je zaklju\u010deno vi\u0161e uzastopnih ugovora. Prekid kra\u0107i od 30 dana ne zapo\u010dinje novo ra\u010dunanje ovog roka, a rad na odre\u0111eno vreme mo\u017ee da traje i du\u017ee od dve godine samo u slu\u010dajevima koje zakon posebno predvi\u0111a.
Kako navode u kancelariji advokata Gavrani\u0107a, ako je ugovor o radu na odre\u0111eno vreme zaklju\u010den suprotno zakonskim uslovima, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodre\u0111eno vreme. Isto va\u017ei i ako zaposleni nastavi da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana nakon isteka ugovora. Zaposleni nije du\u017ean da potpi\u0161e svaki novi ugovor koji mu poslodavac ponudi, a posledice odbijanja zavise od konkretnih okolnosti. Rad na odre\u0111eno vreme ne zna\u010di ni da zaposleni ostaje bez prava koja mu pripadaju po Zakonu o radu.
U kancelariji advokata Gavrani\u0107a ukazuju i na posebnu za\u0161titu trudnica i zaposlenih koji koriste porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta ili odsustvo radi posebne nege deteta. U tim slu\u010dajevima, pod zakonskim uslovima, rok za koji je radni odnos zasnovan produ\u017eava se do isteka kori\u0161\u0107enja prava na odsustvo.
Izvor:Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
30 Oktobra, 2026 Ugovori na odre\u0111eno vreme mogli bi da traju najdu\u017ee godinu dana, umesto dosada\u0161nje dve, ukoliko bude prihva\u0107en predlog Studentske liste, \u010diji je cilj da zaposleni br\u017ee dobiju ugovor na neodre\u0111eno i ve\u0107u sigurnost na radnom mestu.Zoran Mihajlovi\u0107, …<\/span> \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-8897","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8897","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8897"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8897\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8898,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8897\/revisions\/8898"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8897"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8897"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8897"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}