![\"\"](\"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/01.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n\n*Me\u0111unarodna organizacija rada*
\u017deneva, 24. jun 2024.godine
Me\u0111unarodna organizacija rada (MOR) udru\u017eila je snage sa Nema\u010dkim dru\u0161tvom za me\u0111unarodnu saradnju (GIZ) kako bi obezbedila bolji pristup \u017ealbenim mehanizmima na nivou preduze\u0107a za radnike u preduze\u0107ima u Srbiji, koja su deo lanaca snabdevanja nema\u010dkih kompanija.
Nema\u010dka je klju\u010dni trgovinski partner Srbije sa preko 15 odsto ukupne vrednosti izvoza. Danas oko 3.000 kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na nema\u010dko tr\u017ei\u0161te. Dana 1. januara 2023. godine, stupio je na snagu nema\u010dki Zakon o korporativnim obavezama du\u017ene provere u lancima snabdevanja, (SCA) sa ciljem da kompanije budu odgovorne za svoje prakse u lancu snabdevanja, obezbe\u0111uju\u0107i da po\u0161tuju ljudska prava, uklju\u010duju\u0107i radna prava. Od 2024. godine, Zakon obavezuje kompanije sa preko 1.000 zaposlenih u Nema\u010dkoj da obezbede du\u017enu pa\u017enju u pogledu ljudskih prava du\u017e \u010ditavih lanaca snabdevanja. Ove kompanije moraju da identifikuju, procene i daju prioritet rizicima za ljudska prava u svom lancu snabdevanja, da preduzmu mere za spre\u010davanje ili minimiziranje kr\u0161enja ljudskih prava u svom lancu snabdevanja i uspostave kanal za \u017ealbe radnika u njihovom lancu snabdevanja i nekih tre\u0107ih strana.
Kompanije u Srbiji koje pripadaju lancima snabdevanja nema\u010dkih kompanija sada su u obavezi da obezbede da svoje poslovanje po\u0161tuju odr\u017eive prakse, uklju\u010duju\u0107i po\u0161tovanje 11 me\u0111unarodno priznatih konvencija o ljudskim pravima, od kojih je 9 osnovnih instrumenata o ljudskim pravima MOR.
Prema SCA, kada je kompanija u Srbiji deo lanca snabdevanja nema\u010dke kompanije, radnici u srpskoj kompaniji imaju pravo da podnesu \u017ealbu nema\u010dkoj kompaniji ili relevantnom nema\u010dkom organu kada smatraju da njihova prava nisu po\u0161tovana. Ovaj \u017ealbeni mehanizam je klju\u010dni element u postupcima dubinske analize ljudskih prava uspostavljenih Zakonom. Me\u0111utim, generalno se smatra efikasnijim kada radnici imaju mogu\u0107nost da interno izraze zabrinutost unutar kompanije umesto da se obra\u0107aju tre\u0107im stranama za obe\u0161te\u0107enje. U tom pogledu, \u017ealbeni mehanizmi na nivou preduze\u0107a mogu poslu\u017eiti kao vitalni prvi korak kroz koji radnici mogu tra\u017eiti da se razmotre potencijalna kr\u0161enja njihovih prava. Uvo\u0111enjem i odr\u017eavanjem efikasnih \u017ealbenih postupaka, poslodavac mo\u017ee, s jedne strane, da poka\u017ee privr\u017eenost eti\u010dkim i po\u0161tenim praksama i na taj na\u010din zadr\u017ei svoju konkurentnost na tr\u017ei\u0161tu. S druge strane, iskustvo tako\u0111e pokazuje da dobro funkcioni\u0161u\u0107i \u017ealbeni mehanizmi na nivou preduze\u0107a mogu spre\u010diti skupu i dugotrajnu eskalaciju radnih sporova.
MOR je zajedno sa GIZ u februaru 2023.godine radnicima u preduze\u0107ima u Srbiji koja pripadaju lancima snabdevanja nema\u010dkih kompanija omogu\u0107ila bolji pristup \u017ealbenim mehanizmima kroz projekat \u201eObezbe\u0111ivanje adekvatnog pristupa \u017ealbenim mehanizmima za radnike u automobilskoj, elektro i tekstilnoj industriji u Srbiji\u201d. Pristup MOR po\u010diva na tri stuba:
1. Stvaranje dokaza: sveobuhvatna dijagnostika o formalnim i neformalnim \u017ealbenim mehanizmima otkrila je da ni Zakon o radu ni posebni propisi u Srbiji ne reguli\u0161u \u017ealbene mehanizme. U praksi, neki pojedina\u010dni poslodavci su regulisali ove mehanizme svojim internim propisima, iako mnogi nisu.
2. Razvijanje alata: Priru\u010dnik o \u017ealbenim mehanizmima zajedno sa Kodeksom o ravnopravnosti izra\u0111en je u saradnji sa Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti koji pru\u017ea prakti\u010dnu pomo\u0107 u uvo\u0111enju internih mehanizama za \u017ealbe i radnicima i poslodavcima i promovi\u0161e mere protiv diskriminacije. Priru\u010dnik se trenutno a\u017eurira kako bi odra\u017eavao najnovija de\u0161avanja u zakonodavstvu i praksi du\u017ene pa\u017enje.
3. Izgradnja kapaciteta zainteresovanih strana: zadu\u017eeni za saglasnost u srpskim kompanijama i mnogi radnici koji su deo lanaca snabdevanja nema\u010dkih kompanija obu\u010deni su da unaprede svest o uticaju novih zahteva koji proisti\u010du iz usvajanja Zakona o lancu snabdevanja. Kroz radionice sa sindikatima i privatnim sektorom u Srbiji, projekat je doprineo uvo\u0111enju efikasnih internih mehanizama za \u017ealbe i podizanju svesti me\u0111u radnicima i poslodavcima o ljudskim pravima u odnosu na proces du\u017ene pa\u017enje.
Kada \u017ealbeni mehanizmi ne dovedu do re\u0161enja postavljenog pitanja, trebalo bi da budu
dostupni drugi na\u010dini re\u0161avanja sporova. U Srbiji Republi\u010dka agencija za mirno re\u0161avanje radnih sporova daje mogu\u0107nost strankama u radnom sporu da zatra\u017ee posredovanje. Projekat je opremio Agenciju alatima i znanjem za unapre\u0111enje njenih usluga, \u0161to je rezultiralo pove\u0107anjem od 59 procenata slu\u010dajeva.
U svojoj drugoj fazi, koja \u0107e trajati do marta 2025. godine, projekat \u0107e pro\u0161iriti svoje intervencije na nekoliko drugih grana srpske privrede u kojima su prisutni lanci snabdevanja kompanija iz EU, kako bi se obezbedio bolji pristup efikasnim \u017ealbenim mehanizmima za vi\u0161e radnika u Srbiji, \u0161to \u0107e doprineti op\u0161tem pobolj\u0161anju uslova rada.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
28 Juna, 2024 *Me\u0111unarodna organizacija rada*\u017deneva, 24. jun 2024.godineMe\u0111unarodna organizacija rada (MOR) udru\u017eila je snage sa Nema\u010dkim dru\u0161tvom za me\u0111unarodnu saradnju (GIZ) kako bi obezbedila bolji pristup \u017ealbenim mehanizmima na nivou preduze\u0107a za radnike u preduze\u0107ima u Srbiji, koja su …<\/span> Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7107"}],"collection":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7107"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7107\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7108,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7107\/revisions\/7108"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7107"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7107"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7107"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}