![\"\"](\"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/01.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n\nGodinu dana proteklih izme\u0111u ovog i pro\u0161log 1. maja nisu ni\u0161ta druga\u010diji od prethodnih godina. Radni\u010dka prava se kr\u0161e, zakon se ne sprovodi kako treba i mora se menjati, a socijalnih dijalog je zamro, ocenio je predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlovi\u0107. 3 Maja, 2024 Godinu dana proteklih izme\u0111u ovog i pro\u0161log 1. maja nisu ni\u0161ta druga\u010diji od prethodnih godina. Radni\u010dka prava se kr\u0161e, zakon se ne sprovodi kako treba i mora se menjati, a socijalnih dijalog je zamro, ocenio je predstavnik …<\/span> Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6981"}],"collection":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6981"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6981\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6982,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6981\/revisions\/6982"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6981"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6981"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6981"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\u201eImamo reprizu iz godine u godinu u pogledu kr\u0161enja radni\u010dkih prava u Srbiji. To se de\u0161ava u svim sferama rada, kako u javnom sektoru tako i kod privatnih poslodavaca. Situacija nije nimalo povoljnija u odnosu na neke prethodne godine\u201c, rekao je on u razgovoru za Novu ekonomiju.
U toku pro\u0161le godine bilo je otpu\u0161tanja fabri\u010dkih radnika \u0161irom Srbije, radnici su se \u017ealili na kr\u0161enje radnih prava, diskriminaciju na poslu, neispla\u0107ivanje zarada, ali i neispla\u0107ivanje prekomernog rada.
Ta\u010dna evidencija broja pritu\u017ebi, kako je rekao Mihajlovi\u0107, ne postoji, ali su u toku pro\u0161le godine pored pritu\u017ebi, sledili i otkazi predstavnicima sindikata i \u201e\u0161ikaniranja\u201c pa je veliki i broj sporova protiv poslodavaca u takvim firmama.
Tako su u toku pro\u0161le godine otpu\u0161teni radnici iz fabrike Gruner iz Vlasotinca zbog nedostatka tra\u017enje i smanjenja proizvodnje, Kru\u0161ik iz Valjeva je tvrdio da nema otpu\u0161tanja u fabrici a onda saop\u0161tio da je \u0107e zbog \u201eorganizacionih promena\u201c do smanjenja broja zaposlenih ipak do\u0107i, Adient je ukinuo 140 radnih mesta u Kragujevcu, a D\u017einsi iz Leskovca oti\u0161ao u ste\u010daj pa deo radnika poslao u Juru.
Za neke od nesre\u0107a u fabrikama i drugim radnim mestima koje se de\u0161avaju nisu utvr\u0111eni krivci, pa je tako nakon dve godine Vi\u0161e tu\u017eila\u0161tvo u Ni\u0161u odbacilo prigovor advokata porodica poginulih rudara u rudniku Soko i time ostala na snazi odluka Osnovnog javnog tu\u017eila\u0161tva u Aleksincu da za nesre\u0107u \u201eniko nije odgovoran\u201c.
Usled, kako je navedeno, \u201evi\u0161e sile\u201c, do\u0161lo je do izboja metana a poginulo je osam rudara i dvadesetak povre\u0111eno.
Tako je pre skoro \u010detiri meseca 160 radnika fabrike \u201eMagna\u201c u Aleksincu, na jugu Srbije, potra\u017eilo lekarsku pomo\u0107 zbog zdravstvenih tegoba, ali nadle\u017eni jo\u0161 nisu utvrdili uzrok njihovih problema.
Posle prvog dana kada je radnicima pozlilo, \u201eMagna\u201c je prosledila saop\u0161tenje u kojem je potvrdila da je tokom odr\u017eavanja podne obloge do\u0161lo do toga da neki zaposleni iskuse \u0161tetan uticaj na zdravlje, a fabrika je po nalogu tu\u017eila\u0161tva zatvorena \u201edok se ne ispitaju sve okolnosti\u201c.
Spisak sa nesre\u0107ama i nezgodama u fabrikama u Srbiji se, na\u017ealost ne zavr\u0161ava, pa je tako osamnaestogodi\u0161nji radnik poginuo prilikom eksplozije u fabrici Trajal u Kru\u0161evcu a njegovih \u010detvoro kolega je povre\u0111eno.
Od maja pro\u0161le godine do ove, desila su se i odvra\u0107anja radnika od u\u010dlanjenja u sindikate, prosvetni radnici su protestovali po\u010detkom \u0161kolske godine, radnici \u017delezni\u010dkog integralnog transporta, biv\u0161i radnici Robnih ku\u010da Beograd, ali i radnici \u201ePo\u0161ta Srbije\u201c usled \u010dega su kasnile po\u0161iljke.
Strani investitori dolaze u Srbiju a dr\u017eava za njih godinama opredeljuje novac iz bud\u017eeta za sufinsiranje projekata, gra\u0111enje proizvodnih pogona, otvaranje fabrika, a oni se zauzvrat ugovorima obavezuju da \u0107e zaposliti odre\u0111eni broj radnika \u201eza stalno\u201c, ali i da \u0107e ulagati u materijalna i nematerijalna sredstva.
\u201eStrani investitori dolaze ovde kao \u2018Eldorado\u2019 da mogu da rade u ovoj zemlji onako kako im se prohte, dok u svojim zemljama po\u0161tuju zakone, radnike i prava. I dr\u017eava i inspekcija i svi oni koji bi trebalo da vode ra\u010duna o tome kako se po\u0161tuje zakon pre\u0107utno prelaze preko toga. Mislim da malo pre\u0107utno gledaju na to, da ne bi oterali strane investitore, da bi dolazili neki novi\u201c, rekao je Mihajlovi\u0107 za Novu ekonomiju.
Kako je istakao, sve to ide nau\u0161trb radnika, pa se tako de\u0161avaju zloupotrebe na radnim mestima, a ne po\u0161tuju se ni radno vreme radnika a ni radni dani.
Mihajlovi\u0107 je podsetio da se prekovremeni rad ne pla\u0107a, da se ne po\u0161tuju mere za\u0161tite kao i da se vrlo \u010desto de\u0161avaju povrede na radu koje ostavljaju te\u0161ke posledice, pa \u010dak imaju i smrtne ishode.
Prema podacima Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje (NSZ), u 2023. godini izdato je vi\u0161e od 52.000 dozvola za rad stranim dr\u017eavljanima, \u0161to je za skoro 50 odsto vi\u0161e u odnosu na broj iz 2022. godine.
Najvi\u0161e radnih dozvola u 2023. godini izdato je dr\u017eavljanima Rusije, Kine, Turske, Indije i Nepala.
Prema re\u010dima predstavnika SSSS-a Zorana Mihajlovi\u0107a, na tr\u017ei\u0161tu rada se \u010de\u0161\u0107e vi\u0111aju strani dr\u017eavljani kako obavljaju poslove u gra\u0111evarstvu, putnoj pruvredi ali i ugostiteljstvu. \u201eSada imamo jedan priliv stranih randika. Na\u017ealost nemaju ista prava kao na\u0161i radnici, a vrlo \u010desto se anga\u017euju preko nekih agencija koje nisu ni registrovane u Srbiji. Njihov polo\u017eaj i status ni na koji na\u010din nije regulisan. Ne diskrimini\u0161u se samo njihova radna, ve\u0107 i ljudska prava i vrlo \u010desto ih nalazimo u nehumanim uslovima \u017eivota\u201c, podsetio je Mihajlovi\u0107.
Dodao je da strani radnici popunjavaju doma\u0107u radnu snagu koja je u deficitu ali i obaraju cenu rada u Srbiji, odnosno ona \u201eostaje na vrlo niskom nivou\u201c.
U toku prethodne godine, najpoznatiji slu\u010daj u oblasti nehumanog pona\u0161anja prema stranim radnicima bio je sa radnicima iz Indije koji su radili na gradili\u0161tu fabrike Linglong.
Nakon incidenta oduzimanja paso\u0161a i neprimanja plata, radnici su napustili zemlju.
Je li zakon lo\u0161 ili se lo\u0161e primenjuje? Prvi maj, kako su najavili iz SSSS-a, obele\u017ei\u0107e na Adi Ciganliji pri\u010dom sa radnicima i sugra\u0111anima i pored toga ukazati na predloge izmena i dopuna Zakona o radu. Na pitanje da li je postoje\u0107i zakon lo\u0161 ili se samo lo\u0161e primenjuje, Mihajlovi\u0107 je odgovorio da je SSSS bio protiv dono\u0161enja ovakvog postoje\u0107eg zakona 2014. godine.
\u201eMi se ve\u0107 deset godina borimo da se ovaj zakon, ovakav kakav je- po\u0161tuje, ali je problem u nerealizaciji. Postoji ne\u0161to \u0161to nije dobro u zakonu na \u0161ta smo ukazivali, ali je nama socijalni dijalog potpuno zamro. Zakon je dosta manjkav i treba raditi na njegovoj korekciji ali i od sprovo\u0111enja dosta zavisi sve\u201c, kazao je on.
Podsetio je da je jedno vreme postojala tendencija opadanja sidnikalizma, ali da je poslednjih godina veliki broj mladih po\u010deo da se u\u010dlanjuje u sindikate.
\u201eRazlog tome, na\u017ealost, nije \u0161to im je na poslu dobro, ve\u0107 zato \u0161to oni vide probleme, a ne mogu samostalno da ih re\u0161e, pa se onda okre\u0107u sindikatima kako bi se na problemima radilo organizovano\u201c, zaklju\u010dio je Mihajlovi\u0107.
Me\u0111unarodni praznik rada, obele\u017eava se u svetu 1. maja, kada pripadnici i simpatizeri radni\u010dkog pokreta iskazuju op\u0161tu solidarnost radni\u0161tva i obele\u017eavaju se\u0107anje na dostgnu\u0107a radni\u010dkog pokreta, odnosno \u017ertve koje su pripadnici radni\u010dkog pokreta podneli kako bi se izborili za ve\u0107a radna prava.
Prvi maj je progla\u0161en me\u0111unarodnim praznikom rada sa namerom obele\u017eavanja se\u0107anja na demonstracije radni\u010dkog pokreta 1886. godine, odr\u017eane u \u010cikagu, a jedan je od najrasprostranjenijih praznika na planeti.
Izvor.\u00a0www.novaekonomija.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"