![\"\"](\"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/05.jpeg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n\nTokom protekle tri godine radna mesta u Americi su se zna\u010dajno promenila pod uticajem rada od ku\u0107e. Ono o \u010demu se najvi\u0161e diskutovalo je na\u010din na koji je rad na daljinu podstakao radnike da se emotivno odvoje od posla. Evidentno je da ljudi vi\u0161e nisu toliko posve\u0107eni svom poslu kao \u0161to je to bilo kada su odlazili u kancelariju i svakodnevno vi\u0111ali svoje kolege.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, izgleda da nisu radnici jedini koji se udaljavaju od kancelarije: i poslodavci odustaju od ideje o tradicionalnom zaposlenju sa punim radnim vremenom. Manje poslova sa punim radnim vremenom zna\u010di i manje skupih beneficija: zdravstvena za\u0161tita, penzije, obuka na radnom mestu, redovna plata\u2026 U dobu rada od ku\u0107e, kompanije sve vi\u0161e zapo\u0161ljavaju radnike sa skra\u0107enim radnim vremenom, nezavisne ugovara\u010de i one na privremenom radu.<\/p>\n\n\n\n
Kako ka\u017ee Nikolas Blum, profesor na Univerzitetu Stanford, radi se o uberizaciji radne snage. \u201eAko va\u0161 rad na daljinu ne podle\u017ee striktnim pravilima, velika je verovatno\u0107a da ste pla\u0107eni po danu ili nedeljno.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Rad sa punim radnim vremenom je za kompanije oduvek bio skup i riskantan. Ali, postoji jo\u0161 jedan razlog zbog koga poslodavci nisu bili voljni da unajmljuju radnike sa strane \u2013 nisu mogli da zamisle da bi neko mogao da zavr\u0161i posao van kancelarije. Oni su vr\u0161ili nadzor tako \u0161to su proveravali da li su zaposleni za radnim stolom. Ovo isklju\u010duje radnike sa skra\u0107enim radnim vremenom, jer niko ne \u017eeli da putuje do posla 45 min da bi radio samo \u010detiri sata dnevno.<\/p>\n\n\n\n
Ali, nakon \u0161to se desila pandemija poslodavci su bili zadivljeni \u0161to su zaposleni savr\u0161eno sposobni da posao obavljaju od ku\u0107e. Nau\u010dili su da zaposlene kontroli\u0161u kroz rezultate, a ne proveravanjem vremena upisa. Sa druge strane, to im je pribli\u017eilo ideju o anga\u017eovanju ugovara\u010da na daljinu ili radnika sa skra\u0107enim radnim vremenom. \u010cak su i zaposleni sa punim radnim vremenom po\u010deli da se distanciraju od posla.<\/p>\n\n\n\n
\u201eAko neko dolazi u kancelariju pet puta nedeljno, iz nedelje u nedelju, onda izgleda da vam je to zaposleni,\u201c ka\u017ee Blum. \u201e\u017delite da mu obezbedite zdravstvenu za\u0161titu, penziju, da ga obu\u010dite, dugoro\u010dno ga u\u010dinite delom tima. Ali \u010dim nije na radnom mestu, nije tako o\u010digledno da menad\u017eer \u017eeli da mu plati sve te dodatne tro\u0161kove. Nema dru\u017eenja me\u0111u zaposlenima niti razgovora o deci tokom pauze za ru\u010dak. Mo\u017eda su manje lojalni kompaniji. \u010cujem da kompanije ovo spominju \u2013 \u0161to je neko udaljeniji od kompanije, ve\u0107i je ose\u0107aj transakcionog odnosa.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Prema procenama kompanije Makinsi (konsultantska ku\u0107a za menad\u017ement), nezavisni radnici, \u0161to uklju\u010duje radnike pod ugovorom, frilens radnike i privremeno zaposlene, \u010dine 36% radne snage. Ovo je porast u odnosu na 2016 kada je taj procenat iznosi 27.<\/p>\n\n\n\n
One uslu\u017ene delatnosti, gde je poslodavcima lak\u0161e da anga\u017euju nezavisne radnike, bile su najve\u0107i pobednici u pandemiji.<\/p>\n\n\n\n
Da li je ovo dobro ili lo\u0161e zavisi od jednog klju\u010dnog pitanja: Da li su zaposleni *naterani *na samostalan rad jer ne mogu da na\u0111u posao sa punim radnim vremenom, ili sami biraju takav na\u010din rada jer to preferiraju? Podaci Makinsija ukazuju na ovo drugo.<\/p>\n\n\n\n
Svako ima svoje razloge zbog kojih ne bira poslove sa punim radnim vremenom. Digitalni nomadi ne \u017eele da budu vezani samo jednim radnim mestom. Oni od 60god \u017eele da imaju rastere\u0107eniji raspored jer im se bli\u017ei penzija. Novi roditelji odbijaju diktat korporacija da se vrate u kancelarije. Pripadnici generacije Z (ro\u0111eni 1997 \u2013 2012), koji su izgubili posao kada je do\u0161lo do masovnog zatvaranja tokom KOVID-a, vide svoju sigurnost u razli\u010ditim privremenim poslovima.<\/p>\n\n\n\n
Bez obzira da li je ovo dobro ili lo\u0161e, anga\u017eovanje radnika sa skra\u0107enim radnim vremenom i radnika pod ugovorom dove\u0161\u0107e do ekonomskog boljitka. Za sve one koji ina\u010de ne bi mogli da rade, bolje je da imaju bilo kakav posao \u2013 \u010dak i kada taj posao ne dolazi sa beneficijama stalnog zaposlenja \u2013 nego da ne rade uop\u0161te.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, u istra\u017eivanju Makinsija postoji jedan detalj koji je zabrinjavaju\u0107i. Istra\u017eivanje iz 2016. pokazuje da je 14% ispitanika reklo da su pristali na ovakav na\u010din rada da bi zadovoljili osnovne potrebe svoje porodice. Ovaj udeo je 2022. sko\u010dio na 26%. Naravno, ovo je i dalje manjina, ali pokazuje da je sve ve\u0107i broj ljudi primoran da prihvati ovakve aran\u017emane, a da to istinski ne \u017eeli. I ako se ovaj trend nastavi, sve vi\u0161e ljudi \u0107e zavr\u0161avati na poslovima koji im ne nude beneficije niti prilike za dalje napredovanje.<\/p>\n\n\n\n
Udaljavanje od zaposlenja bi dugoro\u010dno na\u0161tetilo i poslodavcima. Po\u0161to kompanije manje investiraju u svoje zaposlene, manje \u0107e i dobiti od tih radnika jer \u0107e samim tim oni manje ulagati u te kompanije. To je jedan od razloga zbog koga kompanije nare\u0111uju zaposlenima da se vrate u kancelarije. Ukoliko ne postoji kultura zajedni\u0161tva na radnom mestu, postoji briga da \u0161efovi ne\u0107e mo\u0107i da anga\u017euju i motivi\u0161u zaposlene.<\/p>\n\n\n\n
Ne radi se o tome da \u0107e poslovi sa punim radnim vremenom nestati. Me\u0111utim, porast rada na daljinu ubrzava promenu u kojoj \u0107e se milioni radnika na\u0107i na poslovima bez sigurnosti i beneficija, a to je veliki problem jer samo u Americi vi\u0161e od polovine ljudi ispod 65god se oslanja na zdravstveno osiguranje koje se zasniva na radu kod poslodavca. Jedno je kada poslodavci tiho napu\u0161taju svoje zaposlene, a potpuno je druga\u010dije kada ih ostave bez zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
21 Novembra, 2023 Tokom protekle tri godine radna mesta u Americi su se zna\u010dajno promenila pod uticajem rada od ku\u0107e. Ono o \u010demu se najvi\u0161e diskutovalo je na\u010din na koji je rad na daljinu podstakao radnike da se emotivno odvoje …<\/span> Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6746"}],"collection":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6746"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6746\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6747,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6746\/revisions\/6747"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6746"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6746"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6746"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}