![\"\"](\"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/01.png\")
<\/figure><\/div>\n\n\n\nDok se Britanija priprema za najtoplije temperature ikada zabele\u017eene, prvobitno odu\u0161evljenje neobi\u010dnim letnjim vru\u0107inama ustupilo je mesto zabrinutosti oko uticaja koji bi mogao da ima na zemlju koja je skoro potpuno nespremna za tako vru\u0107e vreme.
Suo\u010den sa prvim crvenim upozorenjem na ekstremne vru\u0107ine u zemlji, britanski sindikat GMB pozvao je na hitno usvajanje zakona kako bi se radnici za\u0161titili od prisiljavanja da rade po vru\u0107ini i opasno nezdravoj temperaturi.
U Velikoj Britaniji ne postoji propis koji defini\u0161e kolika mora biti temperatura na radnom mestu pre nego \u0161to radnik mo\u017ee opravdano zatra\u017eiti da ga po\u0161alju ku\u0107i.
Smernice za zdravlje i bezbednost zahtevaju da radno mesto bude \u201eudobno\u201d, ali se defini\u0161e samo prekomerna hladno\u0107a, navode\u0107i da temperature ne bi trebalo da padnu ispod 16 stepeni Celzijusa u kancelarijskom okru\u017eenju ili 13 stepeni ako je posao fizi\u010dki zahtevan.
Ne pominje se gornja granica, koja se verovatno nije smatrala neophodnom pre nekoliko decenija, ali koja je sada goru\u0107e pitanje.
Iznena\u0111uje \u010dinjenica da zemlje koje su mnogo vi\u0161e naviknute na visoke temperature nisu mnogo bolje pripremljene.
Na nivou Evropske unije ne postoji zajedni\u010dko pravilo koje defini\u0161e maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu. Ali neke zemlje su implementirale svoje.
U Francuskoj, \u201eCode du travail\u201d \u2013 koji diktira zakone o radu zemlje \u2013 ne odre\u0111uje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu da rade svoj posao u bezbednim uslovima \u2013 \u0161to bi moglo da uklju\u010di njihovu za\u0161titu od rizika koje predstavlja ekstremna vru\u0107ina.
Prema jednoj od odredbi zakona poslodavci u gra\u0111evinskom sektoru moraju svojim radnicima da obezbede najmanje 3 litra vode dnevno \u2013 \u0161to bi se moglo smatrati klju\u010dnim olak\u0161anjem tokom vru\u0107ih dana.
Druga odredba dozvoljava radnicima da prekinu svoje poslove kada se pla\u0161e neposredne opasnosti po njihov \u017eivot \u2013 ali da li bi to uklju\u010divalo toplotni talas nije eksplicitno definisano zakonom.
Italijanski zakon o radu ne defini\u0161e maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu, ali sli\u010dno kao u Francuskoj, zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu bezbedno da obavljaju svoj posao.
Prema odluci Apelacionog suda iz 2015. godine, radnici imaju pravo da prekinu svoju aktivnost \u2013 bez gubitka prihoda ili otpu\u0161tanja \u2013 ako njihov poslodavac ne garantuje bezbedne uslove rada ili ih natera da rade na \u201eprevisokim\u201d temperaturama.
U istoj odluci iz 2015. godine, sud je presudio u slu\u010daju koji se odnosio na ekstremno niske temperature \u2013 ali nema razloga za\u0161to se ista smernica ne primenjuje na ekstremno visoke temperature.
Kako temperature rastu u Nema\u010dkoj, kao i u ve\u0107em delu zapadne Evrope, i Nemci su po\u010deli da se pitaju koja su njihova prava kada je re\u010d o tome da budu \u201eoslobo\u0111eni od visokih temperatura na radnom mestu \u2013 ba\u0161 kao \u0161to je studentima dozvoljeno da ne idu u \u0161kolu zbog toplog vremena tokom leta.
Nema\u010dka defini\u0161e maksimalnu temperaturu koja bi trebalo da se dostigne na radnom mestu kao 26 stepeni Celzijusa u normalnim okolnostima, ali to nije granica propisana zakonom. Ako temperature pre\u0111u 26 stepeni Celzijusa, poslodavci moraju osigurati da radnici bezbedno nastave sa svojom aktivno\u0161\u0107u, uklju\u010duju\u0107i obezbe\u0111ivanje vode za pi\u0107e kada termometar dostigne 30 stepeni Celzijusa i omogu\u0107avanje pauza.
Kada radno mesto dostigne temperaturu preko 35 stepeni Celzijusa, smatra se \u201enepodobnim\u201d za rad ,osim ako se ne preduzmu dalje mere. To ne zna\u010di da je radnicima dozvoljeno da idu ku\u0107i: umesto toga, poslodavci treba da se postaraju da rashlade prostoriju.
Vi\u0161e od ostalih pomenutih zemalja, \u0160panija prili\u010dno jasno reguli\u0161e maksimalnu temperaturu na radnom mestu.
Dr\u017eavni institut za higijenu i bezbednost na radu navodi da je za rad u kancelariji potrebna temperatura izme\u0111u 17 i 27 stepeni Celzijusa, dok posao koji zahteva lagani fizi\u010dki napor treba da se obavlja na temperaturi izme\u0111u 14 i 25 stepeni Celzijusa.
Ako poslodavci ne po\u0161tuju ove zahteve, radnici ih mogu prijaviti dr\u017eavnom organu, Inspekciji rada i socijalnog osiguranja ili sindikatu, da bu bili sigurni da su postupili u skladu sa zakonom.
Na nesre\u0107u radnika, izgleda da ova vrsta zakonske za\u0161tite od toplote na radnom mestu nije porasla tako brzo kao temperature na ovoj planeti koja se zagreva.
U sve \u010detiri pobrojane zemlje nacionalne smernice zahtevaju od poslodavaca obavezu brige prema svojim radnicima, a neke im \u010dak dozvoljavaju da prekinu svoje aktivnosti u slu\u010daju opasno visokih temperatura. Me\u0111utim, nejasno je koliko \u010desto radnici mogu da se pobune protiv rada u ekstremno vru\u0107im uslovima.
Sindikati poku\u0161avaju da nateraju vlade da priznaju maksimalnu temperaturu iznad koje rad ne bi trebalo da bude dozvoljen \u2013 kao u slu\u010daju Velike Britanije i Italije \u2013 i mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e ta tema postati sve spornija kako planeta postaje toplija i toplotni talasi sve \u010de\u0161\u0107i.
Jo\u0161 jedno leto smrtonosnih toplotnih talasa pokazuje za\u0161to je Evropi preko potreban zakon o maksimalnim radnim temperaturama, kako bi se radnici za\u0161titili od posledica klimatskih promena.
Nakon \u0161to su pro\u0161le nedelje dva radnika u \u0160paniji kolabirala i umrla od toplotnog udara sindikati pozivaju Evropsku komisiju da odreaguje. U Francuskoj je 2020.godine 12 ljudi umrlo od nesre\u0107a na radu izazvanih toplotom. Sli\u010dne tragedije posta\u0107e sve \u010de\u0161\u0107e ukoliko se zakonski ne defini\u0161e rad na bezbednim radnim temperaturama.
Po mi\u0161ljenju Svetske zdravstvene organizacije ljudi najbolje rade na temperaturi izme\u0111u 16\u00b0 i 24\u00b0Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 30\u00b0, rizik od nesre\u0107a na radnom mestu raste za 5-7%, a kada temperatura pre\u0111e 38\u00b0, verovatno\u0107a nesre\u0107e je izme\u0111u 10% i 15%, pokazuju istra\u017eivanja.
Vrtoglavica, glavobolja i gr\u010devi u mi\u0161i\u0107ima su rani simptomi toplotnog stresa, koji ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere mogu dovesti do povra\u0107anja, gubitka svesti i na kraju smrtnog ishoda.
Prema podacima Eurofaunda \u0161irom EU 23% svih radnika izlo\u017eeno je visokim temperaturama najmanje \u010detvrtinu vremena, \u0161to se pove\u0107ava na 36% u poljoprivredi i industriji i 38% u gra\u0111evinarstvu.
Evropska konfederacija sindikata poziva Evropsku komisiju da pitanje za\u0161tite radnika izlo\u017eenih visokim temperaturama na radnim mestima uredi direktivom o maksimalnim radnim temperaturama. \u201eToplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade neza\u0161ti\u0107eni od sunca, \u010demu smo ve\u0107 bili svedoci u \u0160paniji ovog leta. Radnici su svaki dan na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je za\u0161tita koja \u0107e odgovarati sve ve\u0107oj opasnosti od ekstremnih temperatura. Vremenske prilike ne poznaju nacionalne granice, zbog \u010dega nam je potrebno zakonodavstvo \u0161irom Evrope o maksimalnim radnim temperaturama. Politi\u010dari iz svojih udobnih klimatizovanih kancelarija ne bi smeli da nastave da ignori\u0161u opasnost po na\u0161e najugro\u017eenije radnike\u201d \u2013 izjavio je Klaes Mikael Stal, zamenik Generalnog sekretara EKS-a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
2 Avgusta, 2022 Dok se Britanija priprema za najtoplije temperature ikada zabele\u017eene, prvobitno odu\u0161evljenje neobi\u010dnim letnjim vru\u0107inama ustupilo je mesto zabrinutosti oko uticaja koji bi mogao da ima na zemlju koja je skoro potpuno nespremna za tako vru\u0107e vreme.Suo\u010den sa …<\/span> Continue reading →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6116"}],"collection":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6116"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6116\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6117,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6116\/revisions\/6117"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6116"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6116"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/sssstarapazova.org\/new\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6116"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}